ИЗ ДРУГОГ УГЛА: ЧАРЛС, КАМИЛА, СРБИ И ХРВАТИ ЗВАНИЧНИЦИ СЕ КЛАЊАЈУ, НАРОД ПСУЈЕ

Највише званичнике Србије и Хрватске ове седмице је захватила права еуфорија, након што су усхићено дочекали, угостили и испратили британски принчевски пар , али судећи по реаговањима многих читалаца београдских и загребачких таблоидних и других гласила обичан народ ни приближно није поделио такво расположење и понашање својих челних политичара.
Принц Чарлс (67) и његова друга супруга, војвоткиња Камила (68), најавили су на свом сајту, половином јануара, да ће током овог месеца посетити регион западног Балкана и то следећим редом: прво Хрватску, затим Косово, па Црну Гору и на крају Србију.
Прво је, дакле, наведена „природна“ савезница Хрватска – чланица НАТО и Европске уније. Одмах потом и Косово, наравно као независна земља и ван Србије, чиме је још једном, на крајње дрзак и понижавајући начин, Лондон ставио до знања званичном Београду где му је место и како је третиран од својих западних „пријатеља“.
После правог чеда- миљеника Велике Британије и САД – Косова – логично је дошао ред да се на списку за поменуту регионалну турнеју Чарлса и супруге му Камиле нађе и „Монетнегро“ – држава која само што није ушала у састав Северноатлантске војне алијансе.
Већ одавно проказана Србија је, у том протоколу, не случајно поменута на самом крају. Тиме је нашој осакаћеној земљи поручено да ће морати још дуго, дуго, да доказује своју „промењену свест“ и „приврженост демократским (читај западним) вредностима“. У том тону је била обојена и једна од важних Чарлсових порука коју је упутио говорећи у Скупштини Србије.
Форма је, у још сасвим не одумрлој империјалној В.Британији, увек била важна. Отуда се у принчевом протоколу посете нашем региону, који су политички моћници из Лондона и Вашингтона већ одавно ставили под властиту принудну колонијалну управу, и те како води рачуна и директно ставља до знања ко је ко на актуелној лествици британско-америчке међународне политике и интереса.
Раније најављени долазак британског наследника краљевског трона и његове супруге у наш регион, у периоду од 14. до 19. марта, ипак се не одвија сасвим према поменутом редоследу.
Србија је, наиме, имала ту част да принца Чарлсу и његовој Камили, буде у „регионалној турнеји“, друга, а не последња етапа. Тако су „Монтенегро“ и лажна НАТО држава Косово остављени за крај још једног „обележавања“ већ годинама практично освојене територије и, зашто не рећи, покорених народа који ту живе.
Могуће да је то мала, скромна, „награда“ српским политичким челницима за низ уступака, пре свега по питању коначног статуса Косова и Метохије, па све до тегобног стезања каиша и штедње на рачун најмање имућних грађана.
Српско руководство, оличено у већ добро познатој „тројци“ веома кооперативних и на већину „незгодних“ западних захтева позитивно настројених политичара, у лику председника Т.Николића, шефа владе А.Вучића и министра спољних послова И.Дачића, је решило да у старту надмаши „традиционално гостопримљиву Хрватску“ и приреди Чарлсу и већ времешној принцези Камили, дочек и боравак „за дуго сећање и памћење“.
Тако се одмах по слетању авиона са високим гостима из В.Британије на београдски аеродром, на дочеку појавио лично наш увек вредни и агилни А.Вучић. У Загребу је, међутим, ту улогу обавио само шеф кабинета председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, док је она Чарлса и Камилу примила у својој резеденцији, на Пантовчаку.
Наш шеф владе је тако искористио још једну прилику да се снажно медијски истакне и директно не енглеском одмах успостави контакт са високим гостима из Гордог Албиона. Што би рекао наш познати и популарни тв јунак „не може да шкоди, а може да користи“. А скоро ће и нови избори.
Вучић, Николић, Дачић, а и сви остали бројни домаћини Чарлса и Камиле у Србији потрудили су се, како то потанко и подробно извештава, у слици и речи, таблоид „Блиц“, да гостима буду максимално на услузи.
Таблоид „Блиц“ посебно истиче несебичан труд историчарке Стојановић др Дубравке. Она се баш својски потрудила да принчевском пару, са лица места на дрвеном Калемегдану, потанко објасни важне детаље из историје наше земље и њеног главног града.
Историчарка др Дубравка, позната и као приљежна и доследна „другосрбијанка“, нам тако рече да је принца и његову супругу упознала и са чињеницом да је Београд бомбардован „чак шест пута“, док се он, како истиче она, исчуђавао и питао да ли је то стварно могуће.
Један од читалац “Блица“ се пита у свом коментару на опаску др Дубравке, „каква је она историчарка кад не зна да је Београд био бомбардован преко 40 пута“ и додаје да су наш престони град „само савезници бомбардовали 11 пута 1944. године“.
„Којих бре 6 пута… али кад СНС организује и не очекујем баш неке стручњаке“, закључује исти читалац на рачун већ поменуте др Дубравке. Али, истине ради треба поменути да избор наречене историчарке није обавио СНС, већ британски организатор боравка принчевског пара у Београду.
Такозвани ботови (лица задужена да посредством интернет портала бране, бираним речима упорно и до изнемоглости, лик и дело лидера „напредњака“ и целе те политичке организације), су и овог пута, слично њиоховом „Великом вођи“, били и те како вредни и „напредни“.
Трудили су се ти ботови да докажу како нам посета принца долази у прави час и да ће само још појачати ионако добар углед Вучића код куће и у иностранству. А и цела наша држава имаће користи од тога, тврде исти, а вредно преносе таблоиди „Блиц“, „Информер“ и друга гласила сличног усмерења.
Ако је ценити према заиста ретким информацијама које су се у британским писаним и електронским гласилима ових дана појавиле, а поводом Чарлсовог и Камилиног боравка у Србији, очекивања ботова СНС и нису баш заснована на реалним чињеницама. Али, како примећују критички настројени људи, ботовима СНС преостаје да се и даље труде и „вредно раде“, а награда ће кад-тад доћи.
Остаје донекле, кад је реч о протеклој посети принчевског пара, мала сенкица на поклоне президента Николића. Ако је већ принцу подарио Шекспира на ћирилици могло је да „севне“ и неко одликовањце. Па толиким људима је подарио разна одличја, а овде је шкртарио. Заиста је ту омануо. Ипак је реч такорећи о нашем човеку који, како су то упорно доказивали неки београдски таблоиди, има у себи и јуначке српске крви.А тек што је неклоњен Хиландару да се и не говори.
То што је Чарлс у време када смо, током деведесетих година буквално крварили и били битку за голи опстанак, нас потпуно игнорисао, а више пута посетио „угрожену“ Хрватску, па ратом разорену Босну, а једном чак и Македонију, не треба да нас првише срди и брине. Јер, то није било ништа лично. У питању су само били виши спољни интереси Велике Британије у које се ми Срби једноставно нису уклопили, због своје познате тврдоглавности и склоности „да истерујемо правду“.
Сада када су Србију наши вајни петооктобарци, заједно са већ потпуно рециклираним радикалима и социјалистима, довели до фактичког признања лажне НАТО државе Косово и кад смо, у исто време, снажно пригрлили у народу још увек омражени западни војни савез, је дакако друга прича.
Принц Чарлс има право и дужност да у име своје земље и остатка „слободног света“ хвали храбро, одлучно и реформски настројено и у целини јако напредно српско руководство.
Права еуфорија која је завладала приликом свечаног пријема на коме су високе британске госте поздравили, између осталих, премијер Вучић и сви његови министри, нагнала је једног духовитог читаоца „Блица“ чак да устврди како би све било вероватно још гламурозније и величанственије да су пружили прилику И.Дачићу да и британском принцу на увце отпева Миљацку.
Велико је, међутим, питање како би престлонаследник Чарлс примио поменуту песмицу, па макар из уста шефа српске дипломатије. Поготову што име те познате и невелике реке асоцира на Сарајево и трагичну судбину једног његовог аустроугарског колеге у том граду, непосредно уочи почетка Првог светског рата.
Кад је реч о прилично бурном реаговању читалаке публике у Хрватској, на дводневну и такође по писању загребачког тиска гламурозну посету принца Чарлса и принцезе Камиле, није на одмет цитирати и једног сасвим отвореног критичара таквог спектакла.
Читалац већ помињаног „Јутарњег листа“ , који се представио као Томо Богдан, без увијања констатује да су високи гости из Британије ништа мање него „смеће англосаксонско!“.
Он даље наставља своја размишља у истом стилу:“Грозим се од било чије ‘узвишености’ и стављања изнад других“. затим истиче да су Енглези „поносни на своју круну, краљевску обитељ (породицу) и то поштивам, али свако давање важности тим стољетним паразитима ван граница Британије је изругивање са самим собом“, тврди Богдан.
Према мишљењу истог читаоца „Јутарњег“, британска краљевска породица има само „симболично значење, нема изравну (директну) власт у рукама али је кроз повјест (историју) икс пута могла искористити свој утицај међу британцима, а и шире, за праведнији циљ, а није“.
Богдан закључује своје разматрање тврдњом да се британска круна пре свега руководи логиком и „политиком профита како јој налажу властодршци у Британији, јер они живе (разбацују се) на грбачи обичног народа“.
Тако јасну поруку је упутио руководећим и свим другим „обичним“ Хрватима њихов земљак Томо Богдан, а челници Црне Горе су обећали у четвртак 17. марта, дан уочи сусрета са Чарлсом и Камилом, да ће их дочекати без превеликог филозофирања и гламура.
Црногорски министар пољопривреде и руралног развоја Петар Ивановић је најавио да ће принчевски пар на Цетињу имати прилику да проба традиционалну домаћу храну сир, пршуту, вино, мед, ракије, дрењине и маслине и специјалитете од тих производа.
Јесенас званично угашени, а ипак још увек живахни Танјуг, преноси такође да је овај програм припремљен са намером да се високим гостима из В.Британије представе разни црногорски производи и специјалитети, али такође и музика, уметност и култура.
Тако се, ето, може закључити да су вође независне Црне Горе већ потпуно савладале основну лекцију из односа малих и великих. Укратко, та филозофија се своди на оцену да невелика држава мора увек бити прагматична (читај усрдна и податна), у односима са јаким и многоструко већим земљама.
Изгледа да је та „прагматичност“ највише и кумовала да савремена Црна Гора стекне, у кратком раздобљу, много симпатија и пријатеља на богатом Западу, али истовремено поквари, најблаже речено, вековно пријатељство са такође моћном Русијом и истовремено доведе односе са блиском Србијом у напето стање.
Недељко Којић