1996. GODINA: DEJAN LUČIĆ OTKRIO NAMERU AMERIKANACA DA OFARBAJU EVROPU U ZELENO

PREDVIĐANJE DEJANA LUČIĆA IZ 1996. GODINE:
DEJAN LUČIĆ OTKRIO NAMERU AMERIKANACA DA OFARBAJU EVROPU U ZELENO
HAZARSKI RECNIK NAPUNJEN URANIJUMOM

Broj dzamija u Evropi se stalno povecava, a Pariz ce uskoro postati prestonica Arapa. Nemci su sledeca musterija, jer Amerikanci stvaranjem ratnih zarista u delovima evropskih zemalja u kojima zive muslimani, usmeravaju reke izbeglica ka Nemackoj. U pozadini je, naravno, trgovina oruzjem u koju smo se i mi svojevremeno umesali.

10575301_10202581486000432_1486569497581591652_o                                                       Dejan Lučić

Povratak ajatolaha Homeinija iz Pariza u Teheran 1979. godine i detronizacija saha Reze Pahlavija izgledala je i Irancima i Evropljanima kao spontan verski i nacionalni zanos. Medjutim, iza procesa koji je iz temelja uzdrmao medjurecje Tigra i Eufrata stajala je masonska loza „Dzaspers“. U njoj su okupljeni najeminentniji proizvodjaci oruzja i vojni vrh Sjedinjenih Americkih Drzava. Oni su pokrenuli – posredstvom CIE i britanske obavestajne sluzbe – visemesecne talase protesta koji su, posle 38 godina vladavine Iranom, sa prestola odneli Mohameda Rezu Pahlavija. Sah se mocnoj grupaciji „zamerio“ kupovinom kompletnih fabrika oruzja – korektno ih i na vreme otplativsi milionima barela nafte, ali kad je poceo oruzje da prodaje okolnim islamskim i arapskim zemljama, po povoljnijim cenama od americkih, navukao je sebi smrtnu omcu oko vrata, tvrdi g. Dejan Lucic, autor nekoliko zapazenih knjiga, od kojih su posebnu paznju na sebe skrenule „Tajna albanske mafije“, „Komunisticki pecat“, „Vladari iz senke“ i nedavno objavljena „Islamska republika Nemacka“. U njoj se uverljivo govori o povratku islama u Evropu i sprezi tajnih angloamerickih sila, koje iz sopstvenih interesa potpomazu tu misiju.

Potkupivsi ministra odbrane, komandanta Ratnog vazduhoplovstva i brojne druge uticajne funkcionere Irana, Amerikanci su samo od 1970. do 1975. godine, Iranu prodali naoruzanja u vrednosti od 15 milijardi dolara. U gigantskom poslu proslavili su se poznati agenti za prodaju oruzja Kim Ruzvelt, unuk Teodora Ruzvelta, nekadasnjeg americkog predsednika i Kolina Jupa. Prvi je zastupao kompaniju „Nortrop“ a drugi „Grumen“. Takav odliv novca i sa petrolejom prebogati Iran bilo je ogromno opterecenje. Ono je upalilo inicijalnu kapislu nezadovoljstva, koje se po Saha pogubno zavrsilo. U sustini, kaze g. Lucic, bio je to pocetak diskretnog dogovora izmedju islamskih i zapadnih vladara iz senke o preuredjenju sveta. Posto u koncept novog svetskog poretka – koji podrazumeva stvaranje jedinstvene svetske vlade, jedinstvene svetske nacije i jedinstvene svetske religije nisu mogli ukomponovati islamsku, zapadni iluminati su postigli sporazum s tajnom islamskom sufistickom vladom, o podeli uticaja i uzajamnim ustupcima da bi se izbegao religijski i civilizacijski sukob.
Sufisticka vlada se obavezala da ce Veliku Britaniju i SAD postedeti muslimanskog svetog rata, a za uzvrat Amerikanci i Englezi su im prepustili ostvarenje sna o unistenju Izraela i povratak islama u Evropu.

Evropska masonerija – predvodjena nemackom, francuskom i italijanskom, obavestajne sluzbe ovih zemalja, kao i Sveta stolica „uletele“ su u angloamericku islamsku zamku. One su tezile ujedinjenju Starog kontinenta sto Amerikancima i Englezima nije odgovaralo. Da bi Evropu destabilizovali isprovocirali su secesionisticke ratove na tlu bivse Jugoslavije satanizujuci u njima srpski narod, jedini koji je tu drzavu hteo, i favorizovali „ugrozene“ muslimane (u BiH) i Albance (na Kosmetu). Isti proces vode protiv Rusije, podbunjujuci islamski zivalj u njihovim kavkaskim republikama, nastojeci da oslabe i onako slabu Rusku federaciju i, pomocu muslimana, da se dokopaju prebogatih naftnih nalazista u kaspijskom basenu. Nakon ovog „poduhvata“ istim metodom ce prici destabilizaciji Kine.
Ceznja za halifatom jos traje

Iza islamske ekspanzije u Evropu stoji svetska sufisticka vlada. Poglavar celog sistema, napominje g. Lucic, je Kutub, najprosveceniji od svih sufija. On je dostigao stepen „sjedinjenja s beskonacnoscu“.
Raspolaze nespornom politickom, duhovnom i svetovnom vlascu. Mali broj, cak istaknutih sufija, tvrdi on, moze se pohvaliti poznanstvom sa njim. Kutub kontrolise delatnost vodja verskih redova. Njega „dvore“ cetiri pomocnika (atvadi) koji nadziru vlast nad cetiri strane sveta. Obavestavaju ga o poslovima u zemljama svoje nadleznosti. Njima je potcinjeno 40 adbala, a pod ovima je 70 plemenitih koji zapovedaju sa 300 gospodara. Sve njih od hijerarhijskog dna do vrha cuvaju vali (sveci).
Sufisticka vlada s Kutubom na celu plod je islamskih visedecenijskih nastojanja u obnovi halifata. Prvi pokusaji u tom pravcu zabelezeni su u XIX veku. Godine 1926, odrzan je „Opsti islamski kongres za halifat“. Centar je trebalo da bude u Kairu a kralj Egipta Faud I (1920-1936) poneo bi titulu poglavara. Kontradiktornosti u islamskom svetu osujetile su ovaj pokusaj, pa je naredni odrzan iste godine u Meki na inicijativu kralja Saudijske Arabije Abdula Aziza Ibn Sauda (1880-1953). Na ovom skupu, jedan od najvecih islamskih mislilaca Rasid Rida sugerisao je ucesnicima ideju o stvaranju „Lige muslimanskih drzava“.

Ni njegov predlog nije prosao, ali je posejan zametak koji je predstavljao prvi korak ka ujedinjenju.
Vidi se to, napominje Lucic, iz clana 2. „ustava“ koji govori o „promovisanju medjunarodnog razumevanja i jedinstva medju muslimanima u ostvarivanju bozijih reci da su vernici zaista braca.“
Organizacija ima planetarne namere uocljive iz clana 4. u kome su nabrojane drzave i regioni po arapskom alfabetskom redu, kao podrucja islamske misije. Muslimani racunaju na one teritorije: juzne i zapadne Afrike, istocne Afrike, Avganistana, juzne Amerike, severne Amerike, Evrope (sa „svojom“ muslimanskom populacijom), Irana, Turske, Tunisa, Jave, Sumatre, Alzira, Etipije, Transjordanije, Kine, Tripolitanije, Iraka, Asira, Palestine, Filipina, Konga, Maroka, Egipta, Malaje, Nadzda, Indije i Jemena.

Pretenzije su, dakle, ispoljene i na Jugoslaviju, podvlaci g. Dejan Lucic. Oni svojom teritorijom smatraju i islamskim stanovnistvom naseljene delove (bivse i sadasnje) Jugoslavije. Ta cinjenica sugerise na zakljucak da su vec tada otpocele aktivnosti vezane za procese koji su postali vidljivi na kraju protekle i tokom ove decenije.

Naredni pokusaj „ujedinjenja“, 1931. godine, pokrece jerusalimski muftija Amin al Husein (1897-1974).
U clanu 2 tacke a) njegovog skupa zabelezeno je „da je cilj islamskog kongresa promovisanje saradnje medju muslimanima bilo kog da su porekla ili usmerenja, sirenje islamske kulture, vrlina i popularisanje duha opsteg muslimanskog bratstva“. Grupu jugoslovenskih muslimana na ovom Kongresu predvodio je Salim Muftic, predsednik Saveta uleme. Tada uspostavljene veze sa jerusalimskim muftijom, jednim od najodanijih pristalica Adolfa Hitlera, po zlu su dosle do izrazaja u Drugom svetskom ratu u Bosni i Hrvatskoj, kad se „cvece“ stavlja na ustasku stranu i sa balistickom sabracom na Kosmetu vrsi necuvene zlocine nad srpskim narodom.

Operacija „Katapult“ i druge podvale

Pored Teherana i Rijada, Vasington i London su svetski centri bez premca, iz kojih se manipulise islamom. Pod okriljem njihovih kontraobavestajnih sluzbi nalaze se svi znacajniji disidenti iz ovog sveta. U Londonu je studije zavrsio seik Turabi, duhovni otac Osame bin Ladena, najtrazenijeg teroriste danasnjice. Za njim su Amerikanci raspisali poternicu i nagradu od pet miliona dolara donosiocu vesti o njegovom tacnom mestu boravka. Medjutim, napominje g. Lucic, ne sme se zaboraviti cinjenica da su upravo Jenki „stvorili“ ovog teroristu. On poseduje bosnjacki pasos, a prisustvo mu je registrovano i u Albaniji. Nije to pred zapadnim novinarima krio Fatos Klosi, sef albanske obavestajne sluzbe, iznoseci da su „posredstvom njegove teroristicke mreze na Kosmet stizali: egipatski, saudijski, alzirski, tuniski, sudanski i kuvajtski mudzahedini, kao pomoc OVK“. Nisu se samo borili na njihovoj strani vec su siptarske bande i obucavali teroristickom umecu. Pored centara na Kosmetu, obuka balista izvodjena je u Albaniji, Nemackoj i Iranu. Njima su rukovodili koordinatori albanske tajne policije: Ali Osmani, Fadilj Berisa, Skender Tefaj, Osman Dutaj, Skender Imeri, Adem Sadriju, Afrim Djakova, Kovataj Adem, Naim Fataji i mnogi drugi. Iz sukoba u Bosni i Hercegovini i na Kosmetu u Evropu je katapultirano vise stotina hiljada muslimana. Doda li se ovom broju oko milion iseljenih Kurda koji su u visedecenijskom sukobu s Turskom, postaje jasno da Amerikanci i Britanci, koji ove procese podrzavaju, planski islamizuju Evropu. Zacudo ovaj „poduhvat“ nije desifrovao mocni BND, jer upravo se u Nemacku naselio najveci broj izbeglica. Ujedinjena Nemacka je po treci put u ovom veku „poverovala“ da su joj Srbija i Jugoslavija kapija za prodor na Istok. Pridruzila se, uprkos ustavnim ogranicenjima, ovogodisnjoj agresiji na Jugoslaviju. Ona podrzava, kaze Lucic, i turski tajni projekt o konstituisanju „Balkanije“, ciji su zagovornici Adem Demaci i Sulejman Ugljanin. Proces se odvija pod pokroviteljstvom masonske loze „Veliki orijent“. „Balkanija“ bi u dogledno vreme postala islamska i pripojila se Turskoj imperiji. Na tom poslu istrajno radi Nagib Ruzdi, jedan od najsposobnijih turskih obavestajaca. On je zvanicno clan SFOR-a s namestenjem u Zenici. Medjutim, jasno je da mu je osnovni zadatak ostvarenje „zelene transferzale“, kako bi islam preko Balkana stigao do Beca i Nemacke.

Drugi krak islamskog obuhvata Evrope ide preko zemalja Magreba. Fundamentalisti se prebacuju iz Tunisa, Alzira i Maroka u Francusku, kaze Dejan Lucic. U zemlji „galskih petlova“ vec ih ima preko devet miliona. Traze posebna gradjanska prava u skladu s islamskim nacinom zivota. Povlace se u geta i jacaju sopstveno osecanje identiteta. Njima upravljaju „Front islamskog spasa“ i ekstremno radikalna ilegalna organizacija „Naoruzane islamske grupe “ (GIA), cije su vodje Ahmed Zuaija, bivsi profesor serijatskog prava i imam dzemije u alzirskom gradu Bainenu i Abu Hudaif. Oni ne kriju da imaju pretenzije na zivotni prostor Francuza pa im u lecima i plakatama salju svoje morbidne poruke.
„Mi Alzirci i Arapi informisemo judeo-francusku populaciju, da iznad svega mrzimo Francusku i njen narod judaizovan do srzi. Mi smo vojno i politicki pobedili Francusku 1954-1962. godine, kada se svega dve hiljade slabo naoruzanih mudzahedina borilo protiv pola miliona degenerisanih vojnika francuske armije, koja je posedovala najmodernije oruzje.

TEHERANSKI CENTAR SA OKOLINOM

Mi cemo definitivno potciniti Francusku i ono sto ostaje od njenog naroda obolelog od uticaja jevrejstva i masonerije, podivljalog od homoseksualne katolicke religije, unistenog hronicnim alkoholizmom i drogama sto im mi pruzamo. U Francuskoj nas vec ima devet miliona. Sodomizujemo vasu decu kojoj se to pocinje dopadati. Mi cemo sodomizovati i „svinje“ Le Pena u nasoj katedrali Notr-Dam u Parizu, koja ce se pridruziti nasim dzamijama, kojih ima sedam stotina sedamdeset od Perinjona do Denkerka. Mi na vasoj teritoriji vec imamo cetiri stotine hiljada mladih vojnika koji su stekli vojnu obuku u islamskim zemljama i Magrebu.

Dakle, Francuzi, svedite svoje racune: Vi ste gubitnici u svakom slucaju. Za vas, Francuzi, izmedju tri postoji samo jedan izbor: spakovati kofere, mrtvacki sanduk ili – to je najrazumnije – masovna konverzija u islam, kako vec cine mnogi Francuzi, svakim danom sve brojnije.“
Legendarni francuski predsednik, general De Gol, razumeo je i ostro se svojevremeno suprostavio naletu islamista, tvrdi Lucic. Njegov naslednik Zak Sirak, koji danas personifikuje Francusku, s ponosom istice: „Francuska je muslimanska sila!“. Nije se tome cuditi, kaze nas sagovornik ako se zna da u Val de Marnu pored Pariza javno deluje islamsko „Drustvo za obrazovanje francuskih muslimana“. Ono je paravan za regrutovanje i indoktrinaciju mladih Francuza.
Pod pokroviteljstvom iranske obavestajne sluzbe („Vebak“) u Teheranu deluje jedan od najmocnijih centara za sirenje islama u svetu. Ova obavestajna sluzba „posluje“ preko diplomatsko-konzularnih i trgovinskih predstavnistava u kojima su cesto zakamuflirani „pobegli“ Iranci pred Homeinijevim povratkom kuci. Obelodanjeno je da je evropski centar „Vebaka“ smesten u Spaniji. Medjutim, za njim po efikasnosti ne zaostaju „Vebekovi“ centri u Becu, Zagrebu, Sarajevu i Sofiji. Njima je dugo godina rukovodio ajatolah Ali Falihan, clan Saveta za nacionalnu bezbednost, generalni inspektor Oruzanih snaga i clan Vrhovnog verskog suda, koji je racune podnosio samo iranskom verskom vodji i sefu drzave.

Nakon potresa u Obavestajnoj sluzbi na mocnom mestu nasledio ga je Korbou ali dori Nadzafabadi. On nije menjao vec uhodanu ofanzivnu postavu svoje Sluzbe, koju je predvodio Mahdi Camran. U odseku za planiranje i pripremu akcija zadrzao je Rezu Salaha Alafija. Balkansko podrucje vodio mu je Muhavidli Karmani, ciji je glavni rezident u Bosni bio Mohamed Pur Saleh. Iz sofijskog obavestajnog centra situaciju na Kosmetu pratio je i usmeravao Ajman al Zahari. On je dirigovao mrezom agenata u Makedoniji, Albaniji, Kosmetu, Sandzaku, Crnoj Gori i povezivao ih sa Pur Salehovom mrezom u Bosni.

Zbog otvorenog neprijateljstva prema „velikom satani“, jednim delom iza iranske, strategijski stoje ruska i kineska obavestajna sluzba. I pomocu nje nastoje da „neutralisu“ neprikriveno vojno-obavestajno dejstvo zemalja NATO pakta prema svojim teritorijama. Zapadna vojna alijansa sprema se za osvajanje kaspijskog basena prebogatog naftom, koje ce u dogledno vreme nestati na Bliskom i Srednjem istoku. Celim procesom upravljaju Englezi i Amerikanci, odnosno – vladari iz senke najmocnijih zemalja sveta. Oni su i obecali islamskoj sufistickoj vladi, koja je pod patronatom dvora u Rijadu, da ce zazmuriti na oba oka pred njihovim definitivnim obracunom sa Izraelom, cija geo-strateska vaznost bez nafte na Bliskom istoku gubi na znacaju. Price o jevrejskom lobiju u Americi, koji to nece dozvoliti bespredmetne su, tvrdi Dejan Lucic, jer u SAD ne postoji jevrejski vec hazarski lobi.

UDARI NA SRBIJU I NEMACKU

Hazari su judaizovano tursko pleme koje je pre desetak vekova imalo drzavu upravo na obalama Kaspijskog jezera. Jedan od ruskih knezeva tog doba razorio im je zajednicu i oni su se raselili sirom Rusije. Tokom 16. i 17. veka emigriraju u Evropu, da bi u 18. veku poceli da naseljavaju Ameriku.
Najmocniji predstavnici ovog „roda“ su vodece evropsko-americke bankarske porodice – Rotsildi i Rokfeleri. Njihova finansijska imperija visestruko je utkana u brojne privredne grane Evrope, obe Amerike, Afrike, a pogotovo u industriju nafte. Samim tim, oni su Izrael „otpisali“. Upregli su snage da na novootkrivenim obalama „crnog zlata“, nakon deset vekova uspostave ponovo hazarsku drzavu. Planirali su da iz Turkmenistana isele tri i po miliona stanovnika i presele ih u veliku Albaniju. Zbog toga je i prave, tvrdi Dejan Lucic. Pouceni iskustvom iz ovovekovnih sukoba Jevreja i Arapa oko Palestine, reseni su da takav propust vise ne dozvole u vitalnoj zoni. Turkmenistancima ce pripretiti ruskim atomskim udarom u predstojecem sukobu s NATO, koji i ne krije vojne pretenzije ne samo na taj, vec sveukupan ruski prostor.

Paralelno s ovim planom, islamizacijom ce nastaviti da dsestabilizuju Srbiju i Nemacku, dve jedine evropske drzave sa narocito izrazenim nacionalnim osobenostima. Kada ih budu rastocili mesavinom vera i naroda prici ce konstituisanju svetske vlade. Odluceno je to u hotelu „Park Hajat“ u Vasingtonu, a obelodanjuje 15. maja 1993. godine „Der Insider“. Na tom skupu iza ztavorenih vrata sastale su se vodece licnosti Trilateralne komisije. Raspravljano je, da li je moguce i kako unistiti suverenitet nacionalnih drzava, uniziti ih i dovesti pod kontrolu Ujedinjenih nacija. Trilateralna komisija je jedan ogranak volsebne svetske vlade, koja se sastoji od uticajnih licnosti politickog, kulturnog, akademskog zivota i raznih medija kojima je permanentni cilj stvaranje „svetske vlade“ kapitalistickog plemstva.

Na trodnevnoj konferenciji doneta je odluka da vlada SAD bude dovedena u stanje saglasnosti za preduzimanje sledecih koraka na putu ka jednoj vladi u svetu:

1. Stvaranje troclane svetske armije (Amerika, Evropa, Japan) pod komandom UN, koja ukljucuje u svakom trenutku za borbu spremnu vojsku. Vojska OUN, treba da napusti svoju tradicionalnu ulogu za sprovodjenje mira u svetu i da preduzima direktne vojne poduhvate u suverenim drzavama.

2. Izglasati odobrenje OUN da suverenim drzavama propisuje imigraciona prava, odnosno da bez saglasnosti drzavnih parlamenata i skupstina moze da im odredi koliko imigranata, azilanata i izbeglica moraju primiti. Cilj naredbe je stvaranje jedne jedinstvene ljudske rase putem mesavine ljudi i naroda.

3. Predvidjena je integracija NATO u svetsku armiju pod kontrolom OUN. Finansijska sredstva za ove zadatke Ujedinjenih nacija treba obezbediti iz nezavisnih izvora. Council of Foreing relations (CFR) kao drugi ogranak tajne svetske vlade je jos ranije predlozio uvodjenje internacionalnog poreza na avionske letove, na cenu plovidbe brodovima, na prodaju benzina. Sa ovog skupa zahtev je podnet vladi SAD da predloge usvoji. Posto je predsednik Klinton, kao i ostali clanovi vlade, pripadnik tajnih svetskih organizacija, koje dejstvuju sveukupno u istom cilju, za ocekivati je da predlog bude prihvacen.

Radomir VUKCEVIC

1996. DUGA, Yugoslavia