Oznake

Познат је став академика Добрице Ћосића о територијалној подели Косова и Метохије при којој би Србима припао безначајно мали део вековне колевке српског народа. При томе је Добрица Ћосић подржао пројекат Велике Албаније, односно уједињења тако отцепљеног Косова и Метохије и Албаније. Академик Ћосић је изјавио у интервјуу Вечерњим новостима од 21. марта 2008. године: “Тај компромис подразумева право Албанаца да се уједине са својом матицом Албанијом, са територијама на којима су већина”, а потом додао о премабули Устава РС којим је Косово и Метохија дефинисана као део државе: “аутори тог уставног патриотизма морали да знају да се тиме продубљује конфронтација са Америком и ЕУ”. Сам Ћосић је признао да за његове идеје највише разумевања има председник Борис Тадић, што је Тадић недавно јавности и предочио залажући се, попут Ћосића, за вашингтонски пројекат Велике Албаније. У интервјуу за Франкфуртер алгемајне цајтунг од 3. јуна 2011. председник Тадић је рекао да би стварање Велике Албаније, тј уједињење Косова, како се изразио, и Албаније представљало трајно решење за дугорочним конфликт са којим би Срби »могли да живе“.

Јуна 2011. године Едита Тахири, шефица приштинског преговарачког тима, изјавила је да ће „почетком јула Србија прихватити све споразуме посредника ЕУ Роберта Купера“, то јест Београд ће признати пасоше, регистарске таблице, возачке и саобраћајне дозволе, као и печате царине Косова и Метохије. На тај начин ће Србија практично признати Косово и Метохију као независну државу. Скренуо бих пажњу да је Србија де јуре признала државност Косова и Метохија самом чињеницом да је шеф српског преговарачког тима Борко Стефановић, политички директор у министарству за иностране, А НЕ УНУТРАШЊЕ послове. Самим тиме је јасно да српска власт посматра Косово и Метохију не као покрајину у саставу Србије, већ као независну државу.
Геополитика као наука као и анализа глобалне економске ситуације даће нам одговор на питање да ли је овакав став геополитички оправдан или је пак самоубилачки државнички чин?

Треба да поставимо питање да ли ће примат Сједињених држава у свету вечно трајати? Јер, албанска држава на Балкану због територијалних претензија према православним суседима није геополитички одржива без спољашње подршке. Постоје три основна закона у геополитици. Први закон гласи да државе доносе одлуке у сопственом интересу. Други закон је да су политички догађаји пролазног карактера. Трећи закон је да дугорочна и вечна пријатељства и непријатељства између држава не постоје. Једино што је вечно јесу геополитички интереси. И на основу ових закона геополитике можемо закључити да није могућа дугорочна доминација Сједињених држава у свету.

Шта нам о томе могу рећи глобални економски и статистички показатељи?

Статистичке пројекције указују на то да ће се за 30 година светска популација повећати за 20%, тј на око 8 милијарди људи. У земљама у развоју ће се догодити највећи постотак од 97% тога раста. Највећи наталитет има становништво Индије, које ће по броју у наредних 30 година достићи кинеско.

Негдашњи шеф Светске банке Џон Волфенсохн изјавио је да ће удео владајућих економија Запада опасти са 80% светског дохотка на 35% у наредне четири деценије. Може се очекивати да ће до 2030. године 2/3 популације које припадају средњој класи бити Кинези. Кина ће, према свим тренутним показатељима економског раста, постати глобални лидер у другој половини 21 столећа. Према економским пројекцијама америчке инвестицијске банке Голдман Сахса и других каже се да ће БДП (бруто домаћи производ) Кине престићи амерички већ око 2027. године. БДП је макроекономски показатељ који указује на то колика је вредност производа и услуга које су произведене у земљи током године. Кина поседује највеће светске резерве у доларима. Сједињене државе заправо попут огромног паразита који живи изнад својих могућности позајмљују од сваког с тим да део дугова никад неће моћи да врате.

Отуда је судбина као и могућност за потпуно уништење долара као светске и америчке валуте у рукама Кинеза. Јер, ако Кина одлучи да престане да купује америчке државне обвезнице, то би нужно изазвало драстичан пад вредности долара. А економски примат Сједињених држава над светом темељи се управо на долару као светској валути која је наметнута силом војног примата Сједињених држава на западним светом. Но, данас се Сједињене државе суочавају са слабљењем глобалне моћи на економском, војном, политичком, али и информативном плану. Осећајући опасност од експлозивног развоја кинеске привреде, Вашингтон инсистира на томе да је кинеска валута потцењена за око 20% до 40% своје реалне вредности, те да услед измишљеног мита о глобалном загревању (а реч је о миту, јер према теорији српског академика Милутина Миланковића – ми се налазимо пред малим леденим добом) треба увести нови светски порез на карбон диоксид, а кинеска индустрија је највећи произвођач карбон диоксида у свету. Експанзивни раст кинеске привреде дошао је особито до изражаја у периоду од 2007. до 2011. године. С друге стране, економски показатељи нам говоре о значајном паду економске моћи Сједињених држава: док су у периоду од 1999. до 2001. године Сједињене државе чиниле чак 28% светског БДП-а, године 2010. се то смањило на свега 23%. На пример, 70-тих година XX столећа удео прерађивачке индустрије у БДП Сједињених држава износио је 24%, да би 2010. године опао на само 11%. Проблем је у самом економском моделу либерално-паразитске економије Сједињених држава који се показао неупоредиво слабијим од кинеског модела снажног државног уплива у економију.

Сједињене државе током задњих 40 година бележе стални раст дефицита платног биланса. То је довело до данашње фантастичне експанзије дефицита платног биланса Сједињених држава који је 2010. године износио чак 8.200 милијарди долара обавеза према осталим земљама света, а 2006. године износио је 840 милијарди долара. За 4 године дефицит платног биланса Сједињених држава попео се са 840 милијарди на 8.200 милијарди долара са тенденцијом даљег раста. Додатни ударац за долар био је предлог БРИК групе да се долар као непоуздана валута замени за СДР или папир-злато, која је провобитно креирано као замена за злато и сребро у међународним трансакцијама. При томе су чланице БРИК-а биле спремне да откупе 70 милијарди долара обвезница ММФ-а у овом папир-злату, које ММФ-у служи као обрачунска јединица. Али, то није све. Коначни ударац на светску хегемонију долара, валуте без икаквог економског покрића осим тоталитарног и војног, представља историјска прекретница у трговини која се десила 15.децембра 2010. године када је отпочела трговина у рубљама и јуанима у међусобним трансакцијама између Русије и Кине. Због свега тога Гералд Целенте предвиђа тотални економски крах Сједињених држава које су штампале 13.000 милијарди долара без икаквог покрића не би ли зауставиле кризу. На сличан начин, штампањем валуте без покрића, у Србији је за време владавине Слободана Милошевића изазвана хиперинфлација. То би се десило и у Сједињеним државама да долар у потпуности изгуби примат као светска валута. Економска и војна надмоћ Сједињених држава у највећој мери зависе од хегемоније долара у светској трговини. Уништавањем ове хегемоније и Сједињене државе ће бити сведене на своју праву меру – на земљу трећег света.

Овакве глобалне промене у економији приморале су Г8 најразвијених земаља света да се прошири на Г20. Г20 чине земље Г7, БРИК, ЕУ, Кореја, Аргентина, Турска, Јужна Африка, Индонезија, Арабија и Мексико. Данас Г20 чини 66% становништва планете, али 80% трговине и чак 85% БДП-а. Светска производња се померила према Кини, тако да ће већ 2012. године удео Сједињених држава, Канаде и Европе у светској производњи опасти на 45% – док је у периоду од 1995. до 2004. године износио чак 64%. Године 2010. Кина је постала друга економија света престигавши Јапан. Успон бележе и остале чланице БРИК-а. Пол Кенеди, историчар и писац чувене књиге Успон и пад великих сила, добро је приметио да је економска моћ држава главни чинилац снаге империја. Отуда и данашњи економски пад Сједињених држава као и угрожавање хегемоније долара представљају почетак нове конфигурације света у коме ће доминантну улогу имати земље БРИК-а. Државе БРИК-а чине 43% светског становништва, а раст индустрије је највећи у земљама БРИК-а – од 13,3% у Кини за 2010. годину до 6,7% у Русији за исту годину. На првом састанку БРИК-а захтевано је стварање мултиполарног света и замена долара за нову светску валуту, што је значајан ударац за тоталитарну хегемонију Сједињених држава над западним светом. Земље БРИК-а донеће чак 60% раста у светској економији у периоду од 2008. године. Предвиђања америчке инвестицијске банке Голдман Сахса су да ће 2050. године земље БРИК-а имати већи БДП од Г7 без Канаде, док ће цена барела нафте крајем 2011. године достићи 120, а крајем следеће 140 долара, што ће додатно утицати на раст руске привреде која се претежно темељи на извозу сировина.

Експанзија кинеске привреде је најдужа у економској повести света, будући да траје већ 33 године. Кина је 2009. године постала највећи индустријски произвођач. У односу на 1997. годину Кина има 35 пута већи обим индустријске производње. Средином XXИ столећа процењује се да ће удео Кине у светској економији бити двоструко већи од удела Сједињених држава. Русија има нешто нижу просечну годишњу стопу раста БДП-а од око 6%. Проблем Русије је зависност од извоза сировина који чини 85% извоза, тако да је Влада Русије усвојила план развоја до 2030. године са циљем да се извоз учини мање зависним од сировина, а што захтева структуралне промене у привреди.

Можемо се запитати када је заправо отпочела светска финансијска криза. Према мом дубоком убеђењу, то се десило 1989. године са падом Берлинског зида и уједињењем Немачке против кога су били и Француска и Енглеска сматрајући да ће то уједињење спречити Русија. Дугогодишње слабљење долара је показатељ слабости америчке економије и америчког привредног либерално-паразитског модела. Економска моћ се сели за Запада на Исток ка земљама са неконвертибилним валутама, ка земљама БРИК-а. Финдли и О’Рурке још 2008. године су писали о снажним и утицајним гласовима у Вашингтону да Сједињене државе злоупотребе своју војну силу у изазивању глобалног ратног сукоба не би ли на тај начин задржале геополитичку доминацију у свету. Јер, не треба заборавити да су Сједињене државе изашле из обадва светска рата као глобална војна и економска сила још снажнија и супериорнија. Сједињеним држава као поморској сили која влада светским морима у сваком погледу глобални рат економски и војно одговара, јер се не води на америчком тлу, већ на тлу континенталних сила које Вашингтон по геополитичком правилу жели да покори својој вољи. И Европска унија има озбиљне економске проблеме кроз јавне дугове, пад евра и могуће ширење финансијске кризе, али и могућу поделу еврозоне на више делова. Усто, геополитички је нужно да Грчка, Србија и Бугарска теже ка Русији не би ли се заштитиле од турске претње и обнове турског утицаја на Балкану са крајњим циљем даље исламизације Европе под покровитељством Вашингтона. Немачка као континентална сила нужно ће гравитирати ка Русији, што је и данас евидентно. Билатералним споразумом Немачке са Русијом одлучено је на инсистирање Немачке да северни ток руског гасовода не иде кроз Пољску, која је чланица Европске уније и НАТО-а, већ ће пролазити испод Северног мора иако ће сами Немци ту трасу гасовода платити чак четири пута скупље само да би имали директну везу са Русијом. Стварање геополитичког савеза континенталних сила, Немачке и Русије, одувек је представљало ноћну мору и највећу глобалну претњу за стратеге Вашингтона. То је не само геополитичка, већ и економска нужност, јер су и Немачка као и Европска унија све више енергетски зависни – чак преко 55% са тенденцијом да та енергетска зависност до 2030. достигне фантастичних 70%. Европска унија данас увози 1/3 енергије из Русије, а у потпуности је зависна од увоза руског гаса.

Европска унија нема енергетске алтернативе (јер су све алтернативе недовољно сигурне – од земаља Африке и Блиског истока до Нигерије и Индонезије) руским изворима енергије, будући да ће најдоцније за три деценије једине три државе са значајним резервама гаса бити Русија, Казахстан и Иран. Вашингтонски пројекат слабљења и уништења Русије предвиђа грађење гасовода који би требао да буде конкуренција руском гасу – Набуко. Међутим, проблем за стратеге Вашингтона је што за њега нема гаса изузев ако Сједињене државе не изврше агресију и окупацију Ирана. Набуко би требао да обезбеђује око 5% потреба Европе за гасом, односно око 31 милијарду кубних метара гаса годишње. Велики безбедносни проблем је што Набуко треба да прође кроз територију у Турској где доминира 15 милиона Курда. На основу свега реченог можемо закључити да је УСПОН РУСИЈЕ НЕИЗБЕЖАН, ЈЕР ЈЕ РУСИЈА ЗЕМЉА СА НАЈВЕЋИМ РЕЗЕРВАМА У ПРИРОДНИМ СИРОВИНАМА У СВЕТУ. Не само да је Европска унија зависна од руских енергената, већ је то и Кина којој је све више потребна енергија, али и Јапан и Кореја. Геополитичка судбина Русије као водеће силе у будућем свету осигурана је огромним резервама у сировинама, али и геополитичким положајем саме Русије. То је и разлог због чега Вашингтон жели да подели Русију на низ условљивих државица не би ли се докопао огромног руског пространства и богатства у природним енергентима и сировинама.

Стратези Сједињених држава морају бити забринути и због тога што се на територији Сједињених држава налази Јелоустоун, највећи светски супер-вулкан (дужине 80 км, а ширине 45 км) који већ касни са ерупцијом с обзиром на геолошки утврђену цикличност ерупције супер-вулкана. Јелоустоун се сваке године уздиже за 6-8 и више цм, а почетком 2010. године забележене су учестале сеизмичке активности што говори о ширењу магме и могућности супер-ерупције. Ову мега-ерупцију може покренути снажан земљотрес, али и атомска бомба. Када се супер-вулкан Јелоустоун буде активирао, читава северна Америка ће бити уништена док ће остатак света током 6 година бити захваћен малим леденим добом у којем би и током читавог лета било снега. Али, након периода од 6 година зимског времена и током летњих месеци, време би се нормализовало.

Ако Србија пристане да призна Косово и Метохију (целовито или пак подељењо) уследиће не улазак Србије у Европску унију, већ тотално уништење Србије кроз даљи распад Србије на Војводину, Рашку, шумадијску, моравску и ужичку област! РЕЧ ЈЕ О ИГРИ И ЗАМЦИ ВАШИНГТОНА ПОСТАВЉЕНОЈ СРБИЈИ. Сличну замку је Вашингтон поставио и Русији за време владавине Бориса Јељцина. Мајор-генерал КГБ-а Борис Ратников сведочио је о томе како је спречен план Вашингтона да се изазове рат између Кине и Русије 1992. године. Прва фаза плана Вашингтона био је јапански захтев за Курилским острвима који би био прослеђен Русији. Друга фаза плана било је прихватање Русије да уступи суверенитет над Курилским острвима Јапану. Трећа фаза плана – руска капитулација пред јапанским захтевом за Курилским острвима била би повод за кинеске претензије према јужном Сибиру од стране америчких агената у кинеском руководству. И тако би черупање и општа пљачка Русије започела.

Косово и Метохија је духовна и историјска престоница српског народа. Усто, Косово и Метохија лежи на 12 милијарди тона лигнита. А битка за Русију биће битка за највеће светске резерве у природним богатствима. Срби су у тој мери мазохисти да би пристали на признање Косова и Метохије или пак поделу, што је исто тако лоша варијанта, ако не и гора. Суштина је у геополитичким циклусима, а то значи да нити једна империја током историје људског рода није била до века, већ се урушавала на врхунцу своје моћи. Ми сада присуствујемо краху америчке империје кроз крах долара и успон Кине, Русије и осталих држава БРИК групе. Албанска држава у геополитичком срцу Балкана је реметилачки фактор спрам православних народа који је окружују и које угрожава и није одржива без спољашње подршке. Отуда ће крах америчке тоталитарне империје, прављене према узору на корпоративну државу (по којој светом влада Америка, вазали су јој државе попут Француске, а сви остали су робови – према речима Бжежинског, главног геополитичког стратега Вашингтона) значити и крах ма какве албанске државе на Балкану. Због тога идеје о подели Косова и Метохије по којима би Србима припао безначајно мали део северног дела Косова и Метохије представљају само наставак српског самоуништавајућег мазохизма. Распад малих и условљивих држава, робова новог тоталитарног поретка, под контролом је спољњег фактора и унутарњих мазохиста и издајица који би националне интересе радо продали за шаку сребрњака као што су продали и своју душу. Ту је већ реч фаустовско-јудином комплексу

Да закључим о томе каква треба да буде државна политика Србије према Косову и Метохији. Подсетио бих само да због спора око Курилских острва – Јапан није никада потписао мировни споразум са Русијом и поред тога што је био поражена страна у Другом светском рату. Јапан и дан данас уручује протестну ноту Русији чим неки од руских званичника, недавно и председник Медведев, посети Курилска острва. Геополитички посматрано, Курилска острва треба да припадну Русији због контроле над јапанском хегемонијом у јужним деловима Азије, али је пример Јапана добар узор за Србе како треба да се бране српски национални интереси. А српске издајице и страни плаћеници журе да признају или пак поделе Косово и Метохију као да ће Америка владати светом хиљадама година! На основу економских показатеља увиђамо да је Америка већ сада империја у заласку. А судбином света ће након краха Сједињених држава одлучивати земље геополитичког срца света – Русија и Кина.

Advertisements