Ja ću govoriti o državnoj pljački malih akcionara Galenike, ali i Telekoma, NIS-a, EPS-a i Aerodroma sa pravne tačke gledišta, a objasniću i metodologiju državne pljačke koja se primenjuje u sličnim situacijama.

Zakonom o svojinskoj transformaciji, koji je donet 1991. godine, u članu 12, stav 2, stoji:

»Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija čija je nominalna vrednost 400 DEM u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža

Isto pravo na besplatne akcije se radnicima priznaje i u danas važećem  Zakonu o privatizaciji, koji je donet 2001. godine. Član 43 Zakona o privatizaciji glasi:

»Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije. Pravo na sticanje akcija bez naknade može se ostvariti najviše za 35 godina radnog staža.«

Prema tome, i starim Zakonom o svojinskoj transformaciji i novim Zakonom o privatizaciji priznaje se pravo radnicima na besplatne akcije. Onaj ko želi da opljačka male akcionare i oduzme im pravo na besplatne akcije morao bi da ukine sam Zakon o privatizaciji i Ustav države. Pošto to nije moguće, metodologija državne pljačke se obavlja na sledeći način: zakonodavac koji želi ma šta da opljačka donosi podzakonski akt NIŽE PRAVNE SNAGE kojim ukida važenje Zakona više pravne snage kao i Ustav države. Tako je donet Zakon o pravu na besplatne akcije 26.12.2012. godine. Ovaj zakon niže pravne snage je u suprotnosti i sa Zakonom o privatizaciji i sa Ustavom države, jer ukida pravo radnicima na besplatne akcije koje je zagarantovano Zakonom o privatizaciji. U članu 25, stav 1, tačka 4 Zakona o pravu na besplatne akcije stoji da radnici nemaju pravo na besplatne akcije ako su »pravo na akcije bez naknade na bilo koji način (što znači i samo za jednu godinu radnog staža) ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji«. Ovaj Zakon o pravu na besplatne akcije u suprotnosti je i sa Zakonom o privatizaciji, ali i sa Ustavom i sa Evropskom konvencijom koju je Srbija ratifikovala 1. aprila 2005. godine, jer se uvodi diskriminacija radnika po pravu na besplatne akcije, budući da se većini radnika oduzima pravo na besplatne akcije koje im je Zakonom o privatizaciji zagarantovano.

To znači da ako su radnici dali samo jednu godinu radnog staža za besplatne akcije po starom Zakonu o svojinskoj transformaciji (npr. početkom 2001. godine) – više nemaju pravo na besplatne akcije za preostale godine radnog staža. A da su tu jednu godinu dali za besplatne akcije po novom Zakonu o privatizaciji (npr. krajem 2001. godine), imali bi pravo na besplatne akcije za preostale godine radnog staža. Na taj način su mali akcionari opljačkani za besplatne akcije u vrednosti od desetine miliona evra.

Da je reč o namernoj državnoj pljački potvrđuju i laži tadašnjih ministara. Pred donošenje novog Zakona o privatizaciji 2001. godine, Aleksandar Vlahović iz Demokratske stranke, tadašnji ministar, direktor Agencije za privatizaciju, javno je lagao javnost da po novom Zakonu o privatizaciji neće biti više podele besplatnih akcija radnicima. To je sva štampa objavila krajem 2000. i početkom 2001. godine. Zbog toga su radnici Galenike, a i drugih firmi, davali manji deo godina radnog staža za besplatne akcije delova njihovih firmi koji su se tada, početkom 2001. godine privatizovale, a kao što su Galenika Fitofarmacija i Galenika Magmasil, čuvajući većinu godina radnog staža za besplatne akcije kada se bude privatizovao glavni deo firme – Galenika Lekovi. Naposletku su radnici bili zapanjeni kada su shvatili da su obmanuti i opljačkani, da im je oduzeto pravo na besplatne akcije za preostale godine radnog staža samo zato što su besplatne akcije za manji deo godina radnog staža upisali početkom 2001. (kada je važio Zakon o svojinskoj transformaciji), a ne krajem 2001. godine (kada je važio novi Zakon o privatizaciji).

Da je reč o državnoj pljački dokazuje i to da je isti taj Aleksandar Vlahović, tadašnji ministar za privatizaciju i privredu, krivično optužen je zbog sporne privatizacije Sartida, a čak je Ustanova za nadzor finansijskog tržišta u Austriji povela istragu protiv Aleksandra Vlahovića zbog prevara i malverzacija vezanim za spornu kupovinu 145 hektara državnog zemljišta za svega 23 miliona evra, iako je realna tržišna vrednost tog zemljišta 65 miliona evra. Dakle, reč je o planiranoj DRŽAVNOJ PLJAČKI Otuda nije čudno što je prema istraživanju lista Pravda od decembra 2011. godine, Aleksandar Vlahović proglašen najbogatijim među srpskim političarima. Vlahović je, prema zvaničnim podacima, vlasnik šest stanova i jednog apartmana, a poseduje i akcije u 11 kompanija.

Ista metodologija državne pljačke je urađena i prilikom konkursa za uvođenje BUS-PLUS sistema. Gradska vlast u Beogradu pod kontrolom Demokratske stranke sprovela je 2010. godine polu-javni  konkurs za uvođenje BUS-PLUS sistema kršeći Zakon o javnim nabavkama i ne čekajući da se donese Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Da bi mogli da prekrše zakon, gradska vlast u Beogradu odlučila se na oprobani postupak prevare i krađe građana: DONET JE PODZAKONASKI AKT NIŽE PRAVNE SNAGE, ODLUKA O JAVNOM LINIJSKOM PREVOZU PUTNIKA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA, KOJI KRŠI ODREDBE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA, ZAKONA VIŠEG PRAVNOG AKTA. OVU ODLUKU JE 2009. GODINE USVOJILA SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA, A ISTE GODINE U MARTU JE FIRMA LANUS OSNOVALA FIRMU APEX KOJA ĆE OD GRADA DOBITI POSAO NAPLATE KARATA I UVOĐENJA BUS-PLUS SISTEMA.  NA OSNOVU TE ODLUKE GRADA, KOJA JE U SUPROTNOSTI SA ZAKONOM O JAVNIM NABAVKAMA, SPROVEO SE TENDER ZA BUS-PLUS NA KOME JE POBEDILA FIRMA APEX SA JEDNIM ZAPOSLENIM I OSNOVNIM KAPITALOM OD 500 EVRA ISPRED RENOMIRANIH FIRMI KOJE SU SE PRIJAVILE NA KONKURS POPUT „Siemens“, „Asecco SEE“„IXXI“, „Pay Up“, „ACS Solutions“, „Telefonija“ i „MapSoft“. Direktor APEX-a je Veljko Vlahović, koji je u rodbinskim odnosima sa Aleksandrom Vlahovićem.

Državna pljačka malih akcionara se može rešiti na dva načina: ili da se radnicima kojima je oduzeto pravo na besplatne akcije isplati nominalna vrednost akcija koje su im oduzete ili da Ustavni sud proglasi član 25, stav 1, tačku 4 Zakona o pravu na besplatne akcije – NEUSTAVNIM ili da se preformuliše pomenuti član Zakona o pravu na besplatne akcije i umesto „na bilo koji način” da stoji da nisu „u celosti” pravo na akcije ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji. Time bi se omogućilo da mali akcionari dobiju besplatne akcije za preostale godine radnog staža, što im i pripada po Zakonu o privatizaciji. O državnoj pljački malih akcionara razgovarano je sa Mlađanom Dinkićem, ministrom finansija i privrede i predsednikom Ujedinjenih regiona Srbije. On je odgovorio da ne želi i da nema vremena da se bavi državnom pljačkom malih akcionara.

Problem je što u Srbiji – Ustavni sud nije nezavisan, već je kontrolisan od strane stranaka na vlasti. Moj pravni tim je 17.03.2010. godine u ime pokradenih radnika Galenike, podneo Ustavnom sudu  PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI POMENUTOG ČLANA ZAKONA O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE. Ustavni sud je 17.12.2010. godine doneo rešenje u kojem se proglašava nenadležnim. Ako je samo zakonodavac koji donosi mafijaške zakone nadležan za procenu njihove ustavnosti, onda živimo u kriminalnoj državi u kojoj je legalizovana pljačka i donošenje protivustavnih zakona.

Da bih potkrepio izlaganje o državnoj pljački, navešću u dve rečenice još jedan način na koji se odvija PLJAČKA NA DRŽAVNOM NIVOU. To je direktno kršenje donetih zakona. Na primer, Zakon o GMO je donet krajem maja 2009. godine u Skupštini Srbije. Ovim zakonom je zabranjen uvoz, proizvodnja i promet GM semena kao i proizvoda od GMO. I pored toga, na predizbornoj konvenciji Demokratske stranke u Beogradskoj areni od 17. maja 2012. godine, Boris Tadić je kao tadašnji predsednik države, održao govor u kome se zalaže za proizvodnju GMO iako je to protivno Zakonu o GMO. Usto, MK grupa Miodraga Kostića uvozi zakonom zabranjena GM semena. MK grupa je čak 16. maja 2007. godine na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu sklopila ugovor sa američkom kompanijom Monsantom, najvećim proizvođačem sterilnog GM semena na svetu, da oni budu uvoznici Monsantovog GM semena kukuruza, suncokreta i uljane repice. Time se krši i Zakon o GMO kao i Krivični zakon o poljoprivrednom zemljištu u kome se zabranjuje dugogodišnje zagađivanje poljoprivrednog zemljišta. Jer, GM seme izaziva sterilitet u trećoj generaciji, rak, dijabetes i preko 60 najtežih bolesti. Usto, GM seme je sterilno seme koje svake godine mora da se kupuje od Monsanta. Pomoću sterilnog GM semena – američka kompanija Monsanto može da kontroliše i ucenjuje države i narode, da određuje koja će država i koji narod da umre od gladi, a koji će da žive. Ako bivši predsednik države, ako vlasnici krupnog kapitala, nekažnjeno krše zakone i Ustav države, onda je i sama država u kojoj živimo osuđena na propast i iščeznuće.

Da zaključim, PLJAČKA NA DRŽAVNOM NIVOU je metodološki, svesno i planski razrađena. Ta pljačka se odvija donošenjem podzakonskih akata niže pravne snage koji krše i zakone više pravne snage, koji krše i Ustav zemlje, i Evropsku konvenciju. Na taj način se državna pljačka legalizuje, jer Ustavni sud pod kontrolom zakonodavca uvek će sebe proglasiti nenadležnim za ocenu ustavnosti. Na taj način je omogućeno da se donose protivustavni akti koji će legalizovati pljačku. Možemo se s pravom zapitati ko Srbijom vlada? Da li vladaju političke stranke ili su te stranke postale državna mafija koja nam svima radi o glavi? Zaključite sami.

Advertisements