Oznake

1. Demineralizacija zemljišta

Godine 1992. na samitu o planeti Zemlji u Rio de Ženeiru predočeno je da oranice u svetu sadrže oko 75% manje minerala, a u SAD oko 85% manje minerala u poređenju sa neobrađivanim zemljištem.

Glavni uzročnik demineralizacije i uništavanja zemljišta je upotreba veštačkog đubriva. Još je u Bibliji zapisano da zemljište treba ostaviti svake sedme godine da se revitalizuje i tako pripremi za nove useve. Ali, savremena intenzivna poljoprivreda ne samo da u potpunosti iscrpljuje zemljište, već se umesto prirodnog ili organskog koristi veštačkog đubrivo, a da bi se obezbedili veći prinosi. I sam izumitelj veštačkog đubriva, nemački hemičar Justus fon Lajbig, odrekao se svog izuma kao štetnog sintetičkog đubriva i odbacio je svaku mogućnost veštačke mineralizacije zemljišta. Problem je u tome što veštačko đubrivo ne sadržava sve neophodne minerale za obnovu zemljišta, već uglavnom samo azot, fosfor i kalijum. Previše azota u tlu biljka pretvara u nitrate, a kad nitrati uđu ljudsko telo, oni se pretvaraju u kancerogene nitrozamine koji kao glavni mutageni sadržaj postoje i u cigaretama. Usto, veštačko đubrivo ukiseljava zemljište, remeti PH ravnotežu tla i na taj način uništava sav život u zemljištu. A mikroorganizmi u tlu omogućavaju biljci da asimilira minerale. Hemijska industrija je pokušala pomoću kreča da podigne PH vrednost tla, ali i kreč uništava mikroorganizme u zemljištu.

Ministarstvo poljoprivrede Kanade upozorilo je da savremeno poljoprivredno zemljište ima ogroman nedostatak magnezijuma i kalcijuma i elemenata u tragovima (poput gvožđa, cinka i mangana), a da je prebogato teškim metalima poput žive, olova i aluminijuma. Biljka apsorbira teške metale, hemijski otpad i pesticide, tako da se procenjuje da ljudsko telo sadrži oko 2 kilograma ovog hemijskog otpada iz tla, a koji se unosi organizam putem hrane. Rezultati međunarodnih istraživanja su potvrdili da su biljke koje se gaje pomoću veštačkog đubriva sa visokim sadržajem toksičnog hemijskog otpada, a veoma niskim koncentracijama gvožđa, cinka i mangana. Minerali se ne mogu stvoriti u živom organizmu, oni se moraju uneti u biljku iz tla, a veštačko đubrivo demineralizuje zemljište, dok pesticidi inaktiviraju enzime koji omogućavaju da biljka asimilira minerale iz tla.

Na primer, tridesetih godina XX veka prosečno tlo za uzgoj spanaća sadržavalo je oko 200 miligrama gvožđa da bi u savremenom tlu količina gvožđa u zemljištu pala na manje od 1 miligrama. Usto,  nutricionista Aleks Džek je za Ministarstvo poljoprivrede SAD utvrdio da je sadržaj vitamina u neorganskim proizvedenom voću i povrću danas za više od polovine manji negoli 1963. godine. Istraživanje Geigy Pharmakonzern-a iz Švajcarske pokazuje da je 1985. godine, na primer, sadržaj magnezijuma u španaću bio 62mg da bi 2002. godine pao na svega 15mg, što je smanjenje za čak 76%, dok je količina vitamina C u spanaću smanjena za 65%. Vitamini i minerali nestaju iz neorganske hrane zbog neprirodnog načina gajenja biljaka. Umesto vitamina i minerala biljke neorganski gajene  postaju bogate hemijskim otpadom koji prouzrokuje rak i druge bolesti.

Nedostajući vitamini i minerali ne mogu se nadoknaditi vitaminsko-mineralnim preparatima, jer su u biljkama vitamini i minerali u koloidnom stanju i negativnog naelektrisanja, dok su u tabletama u nekoloidnoj formi i pozitivnog naelektrisanja. Koloidna čestica je stotinama puta manja od neorganske. Zbog negativnog naelektrisanja, privučena je pozitivno naelektrisanim zidovima creva, a zbog koloidne forme, lako se može apsorbovati u krvi. To je razlog zbog čega ljudsko telo može tek za desetak procenata apsorbovati vitamine i minerale u tabletama.

2. Eugenička načela korporativne poljoprivrede

Tim naučnika sa Univerziteta Kaen u Francuskoj na čelu sa prof. dr Žil-Erikom Seralinijem je septembra 2012. godine objavio rezultate istraživanja Monsantovog herbicida Raundap (RoundUp) i Monsantovog GM semene kukuruza u uglednom časopisu „Hrana i hemijska toksikologija” u studiji pod naslovom „Dugoročna toksičnost herbicida Roundap i Raundap-tolerantnog GM- kukuruza“. Inače, herbicid Raundap je toksični pratilac prilikom gajenja svakog GM semena, jer uništava sve biljke u tlu osim GM semena koje je jedino otporno na hemijski otrov glifosat iz Raundapa, i koje dodatno akumulira ovaj hemijski otrov. Istraživanje je sprovedeno na 200 pacova tokom dve godine. U studiji su testirani nezavisno: herbicid Raundap i to u dozvoljenim veoma niskim dozama, i GM kukuruz kompanije Monsanto. Rezultati su pokazali da je u eksperimentalnoj grupi pacova, koji su bili hranjeni sa hranom tretiranom herbicidom Raundap ili pak samo sa GM kukuruzom, zabeleženo 4 puta  više velikih tumora, kongestija jetre, nekroza i nefropatija, a smrtnost je bila veća za tri puta negoli u kontrolnoj grupi. Čak je 80 procenata eksperimentalnih životinja dobilo po tri tumora po jedinki. A prema istraživanjima međunarodne organizacije Earth Open Source, glifosat kao glavna komponenta Raundapa, izaziva deformitete embriona kod svih sisara. Od 1993. godine je poznato da glifosat izaziva sponatane abortuse, izumiranje ćelija placente, degeneraciju spermatozoida, te bolesti srca i unutrašnjih organa. I pored toga, organizacija EU za regulaciju hrane, EFSA (EU scientific food regulatory organization), preporučila je 2009. godine da se izda dozvola za Monsantov GM kukuruz kao i za herbicid Raundap. Danas se herbicid Raundap širom sveta reklamira kao najefikasnije sredstvo protivu korova, a u Srbiji se ovaj herbicid masovno koristi, jer je Ministarstvo poljoprivrede Srbije dozvolilo primenu glifosata kao i herbicida Raundap na teritoriji Srbije. Kompanija „Kemikal Agrosava“ Peđe Mirkovića je zastupnik „Monsantovih“ herbicida za Srbiju. Vlasnik kompanije Peđa Mirković je izjavio da ne vidi razloga zbog čega ne bi prodavao herbicid Raundap u Srbiji. Raundap je najrašireniji herbicid u Srbiji zbog pristupačne cene (jedan hektar zaštite od korova sa Raundapom košta manje od 30 evra, a sa klasičnim herbicidima i do 300 evra), tako da čak desetak firmi vrši sintezu Raundapa pod drugim komercijalnim nazivima pri čemu je u svim tim preparatima osnovna aktivna materija kancerogeni glifosat.

Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, kupio je 2010. godine 500.000 akcija Monsanta procenjenih na preko 23 miliona dolara. Zanimljivo je da je Bil Gejts vatreni pristalica eugenike ili kontrole populacije. Iste 2010. godine, on se na TED konferenciji posvećenoj novim tehnologijama zalagao za drastično smanjenje populacije za čitavih 15% putem vakcina za sterilizaciju stanovništva. Otac Bila Gejtsa, Vilijam H. Gejts stariji, kopredsednik je Fondacije Bil i Melinda Gejts. Ova fondacija ima za cilj da prisili države Afrike na korišćenje GMO preko kupovine Saveza za zelenu revoluciju u Africi. Otac Bila Gejsta bio je na čelu eugeničke organizacije Planirano roditeljstvo, a koja je nastala iz Društva za eugeniku Sjedinjenih država. Osnovno načelo organizacije Planirano roditeljstvo  je da su ljudi korovi kojih treba iskoreniti. I u intervjuu sa Bilom Majersom iz 2003. godine, Bil Gejts se zalaže za smanjenje populacije pri čemu priznaje da svoja uverenja temelji na eugenici Tomasa Maltusa.

Fondacija Bil i Melinda Gejts dala je stotine miliona dolara Savezu za zelenu revoluciju u Africi, a 2006. godine je na čelo te organizacije postavila  dr Roberta Horša, izvršnog direktora Monsanta, koji je otkrio kancerogeni i mutageni herbicid Raundap. Podsetimo se da naučna istraživanja pokazuju da glifosat iz Raundapa dovodi do sterilizacije populacije preko izazivanja abortusa, degeneracije spermatozoida i izumiranja ćelija placente. Isto tako, istraživanja dr Aleksej Surova su pokazala da i samo GM seme izaziva sterilitet u trećoj generaciji.

Možemo reći da su eugenička načela kontrole populacije temelj korporativne poljoprivrede koja se zasniva na genetičkom inženjeringu, odnosno GMO, veštačkom đubrivu i kancerogenim, genotoksičnim herbicidima. Henri Kisindžer je nadgledao pisanje čuvenog Memoranduma za nacionalnu bezbednost 200, koji je završen 10. decembra 1974, a koji je proučavao posledice svetskog rasta populacije po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih država. U memorandumu se otkriva prioritet američke spoljne politike: „smanjenje stanovništva, počevši od zemalja tzv. Trećeg sveta, mora da bude primarni cilj američke spoljne politike“. Predsednik SAD, Džerald Ford, odobrio je Memorandum 200 kao zvaničnu politiku američke administracije.

Otuda nije čudno što danas svedočimo da, s jedne strane, Evropska banka za obnovu i razvoj podržava kompaniju Monsanto preko poslovnih banaka odobravajući kredite za kupovinu Monsantovog GM semena i herbicida Raundap. Evropska banka za obnovu i razvoj je za ovaj projekat izdvojila 40 miliona dolara, a planirano je da se ovi krediti za kupovinu GM semena i herbicida Raundap plasiraju u Srbiji, Bugarskoj, Rusiji, Ukrajini, Mađarskoj i Turskoj. S druge strane, Bil Gejts, jedan od zagovornika eugenike, osnovao je tzv. „Banku sudnjeg dana”, banku organskog ili Božijeg semena, ali i GM semena u arhipelagu Svalbard u Norveškoj u Arktičkom okeanu. Da organsko seme nije od značaja za opstanak ljudske vrste ne bi ni bilo čuvano u svetskoj banci semena u kojoj je dosad pohranjeno preko 20 miliona semena.

S jedne strane, glavni zagovornici kompanije Monsanto u Srbiji kao članovi Vlade Srbijezalažu se za promenu Zakona o GMO koji se danas i inače masovno krši. To su: Mlađan Dinkić, ministar finansija, Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine, te Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede. S druge strane, čovek koji se suprotstavio interesima kompanije Monsanto u Srbiji, Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada, osuđen je na 3 meseca zatvor azato što je razotkrio da se preko MK grupe Miodraga Kostića uvozi GM seme suprotno Zakonu o GMO. Na njega je više puta pokušavan atentat. Jednom, dok je bio na pecanju, bačena je na njega bomba, a više puta je gažen automobilom, tako da je zbog teških telesnih povreda postao invalid.

Zbog svega rečenog, pitanje organske proizvodnje hrane zadire u nacionalnu bezbednost jedne države i predstavlja pitanje opstanka te države. Ili će te države biti ili će biti razorena i porobljena ako prihvati GMO i kancerogene herbicide koji dovode do sterilizacije populacije.

3. Biodinamička poljoprivreda dr Rudolfa Štajnera

Holistički i po svemu najznačajniji sistem organske poljoprivrede formulisao je dr Rudolf Štajner još 1924. godine na svojih čuvenih 8 predavanja koje je održao na imanju u Šleziji u tadašnjoj Nemačkoj, današnjoj Poljskoj.  Štajner je već tada shvatio svu opasnost od tretiranja biljaka s pomoću hemikalija koje, po njemu, oduzimaju životnu snagu i hranljivost biljkama, te uništavaju zemljište. Biodinamička poljoprivreda dr Rudolfa Štajnera, kako su je nazvali njegovi nastavljači, ne koristi veštačka đubriva, niti herbicide i pesticide, već jedino organska đubriva, komposte i stajnjake. Na taj način se remineralizuje zemljište, povećava se njegova plodnost, a biljke gajene na takvom tlu otpornije su na štetočine, bolesti i nepovoljnu klimu.  Biodinamička poljoprivreda se od dvadesetih godina XX veka sa uspehom primenjuje u preko 50 država sveta. U Srbiji je Zoran Petrov na svom imanju u Janovu uveo biodinamičku poljoprivredu prema strogim međunarodnim standardima Demetra i savetima dr Juliusa Obermajera, koji je stručni savetnik za biodinamičku poljoprivredu na preko 4000 imanja u više od 40 država sveta. Ekološko društvo za biodinamičku poljoprivredu Demetra (Demeter International) je osnovano još 1927. godine u Berlinu u Nemačkoj. Društvo je dobilo ime prema Demetri, grčkoj boginji žita i plodnosti. Ono izdaje sertifikate za imanja koja žele da uvedu biodinamičku proizvodnju hrane prema načelima dr Rudolfa Štajnera. To je bila prva ekološka oznaka za organski proizvedenu hranu. Nacisti su po dolasku na vlast u Nemačkoj raspustili Društvo za biodinamičku poljoprivredu, a samog Štajnera su više puta bezuspešno pokušali da ubiju. Rad Ekološkog društva Demetra obnovljeno je nakon Drugog svetskog rata i bez prekida traje do današnjih dana.

Pored Zorana Petrova, biodinamičkom poljoprivredom se u Srbiji bave i porodice Petrović i Milivojević na farmi Neven u Meljaku nadomak Beograda. Na imanju žive dve porodice sa devetoro dece. Miša Petrović se sa Dedinja preselio na selo, a znanje o biodinamičkoj poljoprivredi stekao je u Švajcarskoj gde postoje ustanove i instituti koji slede Štajnerovo učenje, osobito u Dornahu gde je Štajner izgradio Geteanum koga su nacisti spalili 1922. godine, ali je nakon toga obnovljen. Napomenuo bih na kraju da je Štajner u svojim vizijama s pravom smatrao da će Ahrimanovo načelo biti otelotvoreno u Sjedinjenim državama, a za Slovene je govorio da su oni jedini sačuvali dušu, i da će upravo Sloveni preusmeriti čovečanstvo ka kosmičkoj duši, ka ikoni Božijoj koja postoji u srcu svakog čoveka na isti način kao i van čoveka. Ova Štajnerova ideja postojala je danas temelj evroazijskog pokreta.

Advertisements