Oznake

Zakon o zabrani GMO je donet u Skupštini Srbije 29. maja 2009. godine. Ovim zakonom je zabranjen uzgoj, trgovina i komercijalni promet GM hrane i proizvoda koji sadrže GM hranu. Ovakav Zakon o zabrani GMO je donet zbog pritiska tada opozicionih parlamentarnih stranaka koje su podnele više od 200 amandmana na tekst zakona.

Kada je zakon usvojen, otpravnica poslova ambasade SAD u Srbiji, Dženifer Braš je u poverljivoj depeši koja je upućena Vladi Srbije naglasila da je reč o nepravednom Zakonu o zabrani GMO koji  se mora ukinuti, jer će se odraziti na pregovore Srbije sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Brašova dalje ističe da joj je tadašnji pomoćnik ministra ekonomije, Bojana Todorović, rekla da zabranu GMO u Zakonu o GMO nije odobrila Vlada, već je do toga došlo tokom parlamentarne debate i usvajanja amandmana opozicionih stranaka na tekst zakona. Zbog svega rečenog, Mlađan Dinkić se založio protiv zakona o zabrani GMO na sednici Vlade održanoj 23. juna 2009. godine.

Kada je Zakon o zabrani GMO usvojen, ataše ambasade SAD u Srbiji je 26. juna 2009. godine poslao demarš ministru poljoprivrede Saši Draginu (DS). Dragin je odgovorio da se uplašio da bi izgubio posao da nije donet Zakon o zabrani GMO. Zbog pomenute depeše iz američke ambasade, Mlađan Dinkić je 30. juna 2009. godine rekao atašeu američke ambasade da će se založiti za ukidanje zabrane GMO i zbog toga je organizovao sastanak atašea američke ambasade sa tadašnjim premijerom Cvetkovićem.

Usto, američki potpredsednik Džozef Bajden je prilikom posete Beogradu u maju 2009. godine takođe izrazio nezadovoljstvo Zakonom o zabrani GMO koji je usvojio srpski parlament.

Možemo se zapitati da li se u Srbiju uvozi GM seme i hrana? Ivana Dulić Marković, tada član G17+, saradnica kompanije Monsanto, negdašnji ministar za poljoprivredu, zvanično je priznala da se GM sojina sačma kontinuirano uvozi u Srbiju od 1997. godine. Ova GM soja je besplatno deljena za setvu u  istočnoj Srbiji i Vojvodini. To je bila donacija američke vlade od 50.000 tona GM soje iz 2000. godine pri čemu je srpskim seljacima bilo rečeno da je to normalna, a ne GM sojina sačma namenjena za stočnu ishranu. Nakon toga, Ivana Dulić Marković je dozvolila uvoz GM sadnica voća sa tumorima korena.

Uvoz GMO u Srbiju je nastavljen i pored Zakona o zabrani GMO. Tako je MK Grupa Miodraga Kostića 16. maja 2007. godine na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu potpisala ugovor sa američkom kompanijom Monsanto o uvozu GM semena i herbicida. Trenutno se u Srbiji na preko 5.000 hektara njiva gaji GM soja. Prema istraživanju prof. dr Jana Boćanskog, direktora Zavoda za zaštitu bilja iz 2011. godine: od ispitanih parcela u Srbiji, čak 92% parcela je bilo sa posejanom GM sojom.

GM soja se delom dobija i od gena bubašvaba da bi GM soja bila otporna na herbicide. U GM soji je prisutan posebno opasan herbicid koji izaziva rak, glufosinat-amonijum. Ovaj herbicid sprečava biosintezu proteina. Ruska asocijacija za genetsku bezbednost organizovala je oktobra 2005. godine konferenciju o GMO na kojoj je dr Irina Ermakova predstavila rezultate svog istraživanjima na eksperimentalnim miševima. Miševi hranjeni GM sojom imali su za 20% manji mozak i ostale organe, a smrtnost je bila za 55% veća nego u kontrolnoj grupi miševa koja nije hranjena GM sojom. Čak 55% miševa hranjenih GM sojom je uginulo u roku od 3 sedmice.

Dr Aleksej Surov je na istraživanjima sa hrčcima ustanovio da su životinje koje su hranjene GM hranom postajale sterilne u trećoj generaciji, čak su im u ustima rasle dlake. Usto GM seme je sterilno i mora se svake godine kupovati od Monsanta. Henri Kisindžer je 1970. godine izjavio:  „Kontrolom nafte kontrolišeš države, kontrolom hrane kontrolišeš ljude“. Na taj način, pitanje GM hrane i semena zadire u nacionalnu bezbednost jedne države. Jer, legalizacijom GM semena omogući ćemo da Monsanto odlučuje da li će Srbiji prodati GM seme ili će pustiti da Srbija umre od gladi. Usto, istraživanja su pokazala da GM hrana izaziva 65 najtežih bolesti, od raka do dijabetesa.

I pored toga, Boris Tadić, bivši predsednik Srbije se u predizobrnoj kampanji 2012. godine zalagao za GM hranu, jer je to jevtina hrana. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, reformisao je rusku poljoprivredu besplatnom podelom zemlje seoskim porodicama i zabranom mešetarima da kupuju obradivo zemljište. (Pritom se zemlja koja ostaje neobrađena više od 3 godine oduzima vlasniku bez naknade.) To je jedan od načina da se obnovi srpsko selo i srpska poljoprivreda, budući da u Srbiji ima preko 600.000 hektara zemljišta koje se ne obrađuje. Umesto toga, vlast u Srbiji izgleda misli da je srpski seljak nesposoban čim je ustupila 20.000 hektara obradivog zemljišta Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

O nesposobnosti vlasti dovoljno govori i činjenica da je prof. dr Vladan Petrović, negdašnji direktor razvoja u nemačkom kartelu Krup, otkrio rešenje za skladištenja solarne energije u vidu jedinstvenog koncentratora i akumulatora koji čuva solarnu energiju na 800 stepeni tokom čitave godine sa malim gubicima. To je prva takva tehnologija u svetu. U Badnjevcu kod Kragujevca je postavio solarno postrojenje koje akumulira i proizvodi električnu energiju. Za ovu novu tehnologiju akumulacije solarne energije tokom čitave godine koja se može koristiti za grejanje i proizvodnju struje zainteresovane su kompanije iz 19 država sveta. Ali, jedino državnu upravu u Srbiji ne zanima besplatna struja, energetska nezavisnost i nove tehnologije.

Advertisements