Ватикан[1] је због у јавност изнесених података, забранио једног аутора, тј. да будемо прецизнији једну његову књигу „Краљевство Словена“[2], због њеног садржаја, а иста је веома занимљива за историју Серба.
Поглед на Трг Светог Петра[1] у Ватикану[2].   -------------------------------------------------------------  [1]  Лат. Forum Sancti Petri.  [2]  Лат. Status Civitatis Vaticanæ.
Књига „Краљевство Словена“[1] је дуго чувана у Ватикану[2] тј. у Ватиканској библиотеци[3] са напоменом да је – „Недоступна за Сербе“.  Да неко не помисли, да овде развијамо некакве „теорије завере“, напомињемо да је католичка црква заиста забранила ову књигу и њеног аутора, јер се усудио да говори о бројним сербским владарима пре Немањића.  У Индексу забрањених књига из 1726. године на 262. страни можете ово и сами да проверите!     Назив дела: „Index librorum prohibitorum Innoc. XI. P. M. jussi editus usque ad annum 1681: Eidem accedit in fine appendix usque ad mensem junii 1704. Juxta exemplar romanum“ Издавач: Немац Joseph Antoni Schilhart (16??-17??) Година издања: 1726 Језик: латински Писмо: латиница  Целу горепоменуту књигу можете преузети у PDF формату са следећег линка: http://books.google.rs/books?id=rZU5AAAAMAAJ&pg=PP5&lpg=PP5&dq=Index+librorum+prohibitorum+Innoc.+XI.+P.+M.+jussi+editus+usque+ad+annum+1681:+Eidem+accedit+in+fine+appendix+usque+ad+mensem+junii+1704.+Juxta+exemplar+romanum&source=bl&ots=kTbZNX3SGj&sig=pqVyBMZEZ4ODqNQcpx5KH_2Vv0w&hl=en&redir_esc=y#  -------------------------------------------------------------  [1]  Лат. Il regno degli slavi, hoggi corrottamente detti schiavoni: historia, nella quale si vede l'origine quasi di tutti i popoli che furono della lingua slava, con molte & varie guerre, che fecero in Europa, Asia & Africa, etc.  [2]  Лат. Status Civitatis Vaticanæ.  [3]  Лат. Biblioteca Apostolica Vaticana. Орбини је своју књигу посветио свом мецени и познатом дубровачком Сербину и племићу Марину Андријином Бобаљевићу (1556-1605), који је као и Марво био хришћанско-католичког верског опредељења.
Ватиканска библиотека[1] у Ватикану[2].   -------------------------------------------------------------  [1]  Лат. Biblioteca Apostolica Vaticana.   [2]  Лат. Status Civitatis Vaticanæ.
Дубровачки и племић Марин Андријин Бобаљевић (1556-1605) је финансирао рад Орбина на прикупљању грађе за његову књигу „Краљевство Словена“[1].  Марин је био по националности Сербин, хришћанин-католик по верском опредељењу.   -------------------------------------------------------------  [1]  Лат. Il regno degli slavi, hoggi corrottamente detti schiavoni: historia, nella quale si vede l'origine quasi di tutti i popoli che furono della lingua slava, con molte & varie guerre, che fecero in Europa, Asia & Africa, etc.

Историја Серба – History of the Serbs

  album Historia Incognita: Biblioteca Apostolica Vaticana & Mauro Orbin.

Ватикан[1] је због у јавност изнесених података, забранио једног аутора, тј. да будемо прецизнији једну његову књигу „Краљевство Словена“[2], због њеног садржаја, а иста је веома занимљива за историју Серба.
Ова књига је дуго чувана у Ватикану, односно у Ватиканској библиотеци[3] са напоменом да је – „Недоступна за Сербе“.
Сва каснија оспоравања овог аутора, коме је име Франо-Мавар[4] Орбин[5] (1563-1610) су научно неутемељена, тј. заснивају се на тражењу грешака у његовом делу, мада је оно само компилација других извора или неких локалних предања, чији су аутори понекад и понегде и погрешили.
Кажемо да критике немају научно покриће, јер се на пример данас, цео Свет држи података, које је о Германији[6] изнео Публијус Корнелијус Тацитус (56-117)[7] у наводно „свом делу“ „Германија“[8], а сви знају да од тог аутора немамо ни један примерак оригиналног дела (само поседујемо копије), односно знамо да у њему постоје бројне контрадикторности, односно нетачности.
Тако, у преписима његовог дела „Германија“, ова домовина Германа[9] залази (читај: прелази) чак и источно од реке Лабе[10], мада источно од ње није никада било никаквих германских насеобина, нити постоје било какви докази за тако нешто (источно од Лабе, буквално нема никаквих германских топлонима пре 9. века), пошто су источно од ње (у његово време, па све до 9. века) живели једино Серби (корпус сербских племена), које овај аутор зове Свеби[11], али их ипак у једном делу књиге потпуно јасно разликује од Германа, са којима су увек били у непријатељским односима.
Из тог истог разлога не може да се оспорава и ниподаштава Орбиново дело у целини, односно у његовом највећем делу, те оно има и даље изузетан значај за историју Серба и Словена уопште.
У питању је књига, чија чак 241. страна (нечијом одлуком) никада није преведена на сербски језик.
Ко год жели, може ове наводе проверити прегледом превода у књизи „Краљевство Словена“ (1968[12] и 2006[13]).
Заиста, никоме нормалном није јасно, који (и мало позитиван) смисао може имати прећуткивање историје Серба пре Немањића[14]?
Јасно је, да историја Серба нити почиње, нити се завршава са овом познатом династијом.
Из свега изнетог произилази логично питање коме то смета (забележена) сербска историја после пропасти 4. септембра 476. године на западу Романског царства[15] (753. г. п. н е. -476), односно после пада Рима[16]?
У више извора су забележена имена свих сербских владара од 490. године па до Немањића, али о њима генерацијама кроз образовни систем у Сербији нико никада није ништа чуо.
Мавар је дело посветио слављењу историје Серба, јер говори кроз скоро цело своје дело о сербским династијама и племићким породицама, а на пример за Хрвате је одвојио једва три странице свог дела које има 528 страна.
Назив дела: „Il regno degli slavi, hoggi corrottamente detti schiavoni: historia, nella quale si vede l’origine quasi di tutti i popoli che furono della lingua slava, con molte & varie guerre, che fecero in Europa, Asia & Africa, etc“
Аутор: Франо-Мавар Орбин (1563-1610), сербски историчар
Издавач: Girolamo Concordia
Место штампе: Pesaro (Ducato di Urbino 1213-1625 // Imperium Romanum Sacrum 962-1806)
Година издања: 1601
Језик: италијански (староиталијански)
Писмо: латиница
Целу горепоменуту књигу можете преузети у PDF формату са следећег линка:
————————————————————
[1] Лат. Status Civitatis Vaticanæ.
[2] Лат. Il regno degli slavi, hoggi corrottamente detti schiavoni: historia, nella quale si vede l’origine quasi di tutti i popoli che furono della lingua slava, con molte & varie guerre, che fecero in Europa, Asia & Africa, etc.
[3] Лат. Biblioteca Apostolica Vaticana. Орбини је своју књигу посветио свом мецени, Марину Андријином Бобаљевићу (1556-1605), познатом дубровачком Сербину, који је као и Марво био хришћанско-католичког верског опредељења.
[4] Лат. Mauro, или ит. Mavro. Мавар је његово монашко име аутора, које је веома популарно међу бенедиктинцима (лат. Ordo Sancti Benedicti), монашком реду коме је и Орбин припадао. У историјској литератури присутно је више различитих облика имена овог писца. Често се јавља облик Мавро Орбини, али тај облик је писац употребљавао само када је писао италијанским језиком. На сербском језику он се (као монах) звао само – Мавар Орбин, како су га и његови суграђани називали и како се потписао 20. априла 1606. године у посвети (на сербском језику) свог дела „Зрцало духовно“.
[5] Лат. Mauro Orbin, или ит. Mavro Orbini. Орбин је по националности био Сербин, али не православни хришћанин по верском опредељењу, већ као и већина Дубровчана (града у коме је живео) и он је био следбеник хршћанско-католичке цркве, а породица му је пореклом из Котора.
[6] Ватикан је после успостављања Каролиншког царства, односно од периода када њиме почињу да доминирају Германи, чак и измислио непостојећу земљу, која назива „Велика Германија“ (лат. Germania Magna).
[7] Лат. Publius (или Gaius) Cornelius Tacitus.
[8] Лат. De Origine et situ Germanorum.
[9] Лат. Germani.
[10] Нем. Elbe.
[11] Лат. Suebi или Suevi.
[12] Прво издање (Београд: Српска књижевна задруга, 1968).
[13] Друго издање (Зрењанин: Sezam book.d.o.o., 2006).
[14] Овде дајемо списак владара из династије Немањића, који су господарили Сербијом на Хему (Балкану): Стефан I Немања (око 1113-1199), велики жупан Рашке[1] (владао: 1166-1196), Стефан II Немањић (око 1165-1228), велики жупан Рашке[2] (владао: 1196-1202 и 1204-1217) и краљ Сербије (владао: 1217-1228), Вукан II Немањић (1170 – после 1208), велики жупан Рашке[2] (1202-1204) и краљ сербске Дукље (1190 – после 1208), Стефан III Радослав Немањић (1192 – после 1235), краљ Сербије (владао: 1228-1234), Стефан IV Владислав Немањић (1198-1267), краљ Сербије (владао: 1234-1243), Стефан V Урош Немањић (око 1220-1277), краљ Сербије (владао: 1243-1276), Стефан VI Драгутин Немањић (пре 1253-1316), краљ Сербије (владао: 1276-1282) и краљ Срема (владао: 1282–1316), Стефан VII Урош Милутин Немањић (око 1253-1321), краљ Сербије (владао: 1282-1321), Стефан VIII Владислав Немањић (1280-1326), сербски краљ Срема (1316-1325), Стефан IX Урош Немањић (1276-1331), краљ Сербије (владао: 1322-1331), Стефан X Урош Душан Немањић (око 1308-1355), краљ Сербије (владао: 1331-1346) и цар Сербије (владао: 1346-1355) и Стефан XI Урош Немањић (око 1337-1371), краљ Сербије (владао: 1346-1355) и цар Сербије (владао: 1355-1371).
[15] Лат. Imperium Romanum, Imperium Romanorum, или Romania, односно грч. Βασιλεία τῶν Ῥωμαίων, Αρχη τῶν Ῥωμαίων, или Ῥωμανία.

//

//

Advertisements