АЛЕСАНДРОВ:ПРОДИРЕМО НА БАЛКАН, ПА СА СРБИМА ИДЕМО НА КОСОВО И ЦРНУ ГОРУ
ПН.РАТ ИЗ ЕВРОПЕ БИ СЕ БРЗО ПРОШИРИО НА ОСТАТАК СВЕТА
Уколико у Европи дође до правог, „врућег“, рата између Русије и НАТО, руска армија би могла у врло кратком раздобљу да продре кроз територију Украјине, Румуније и Бугарске до Србије, а потом заједничким снагама са својим балканским савезником да „разгроми“ Косово и Црну Гору, тврди водећи стручњак Московског државног института за међународне односе (МГИМО) Михаил Александров.
Он је ту изјаву дао после оцене америчког професора за конфликтологију и међународне односе Дениса Сандола да, услед агресовних планова НАТО и уколико се са Русијом не постигне неки споразум око најважнијих спорних питања, рат између друге по снази оружане светске силе и Севроатлантске алијансе постаје врло изгледан.
Професор Сандол, који предаје на Америчком универзитету Џејмс Мејсон, сматра да упорно ширење НАТО на исток, као и планови да укључи у свој састав Грузију и Украјину, „доводе Русију и безизлазан положај“, што значи да би у таквој ситуацији Москва лако могла да се одлучи за директан ратни сукоб са надирућим непријатељом.
Рат у Европи би се, према мишљењу Александрова, брзо проширио на остатак планете, јер би се Кина вероватно одлучила да заузме Тајван, Сверна Кореја да реши проблем обједињавања са Јужном Корејом, док би Иран искористио прилику за напад на свог главног непријатеља на Блиском истоку – Саудијску Арбију.
Руски експерт верује да би главни терет НАТО рата против Русије пао на САД, Велику Британију, Немачку, а можда делом и Француску.
Од осталих европских земаља постоји и потенцијал да се у рату против Рузсије ангажују војне снаге Пољске и малих прибалтичких земаља (Летоније, Литавије и Естоније), чије политичко вођство стално даје ратоборне изјаве и некрије да би се радо прикључило западним савезницима у борби „против надирућег непријатеља“.
Александров истиче, у изјави коју је пренело електронско издање московског  дневника „Свабоднаја преса“, да у потпуности дели страховања изражена у чланку професора Сандола за лондонски „Фајненшел тајмс“.
Он упозорава и да би се рат између Русије и НАТО у Европи вероватно водио и употребом тактичког атомског наоружања, што значи уз велика материјална разарања и огромне људске жртве.
„Професор Сандол је, наравно, у праву:политика НАТО је довела до оштрог погоршања односа Алијансе са Русијом“, сагласан је Александров са својим америчким колегом, уз напомену да војни савез предвођен САД већ годинама води операцију опкољавања Русије.
Намере НАТО да опколи Русију су постале потпуно јасне од момента организовања такозване обојене револуције у Грузији, док смо сада сведоци настојања Запада да стави „под пуну контролу“ и Украјину, каже Александров.
На питање какав би конкретно изгледао будући сценарио сукоба две стране који предвиђа професор Сандол, експерт МГИМО одговара да непосредни „окидач“ за војна дејства ширих размера може бити ескалација постојећег конфликта у Украјини.
„Фактички, ми већ видимо ширење сукоба. Украјинска армија напада, побуњеници (из области Донбаса и Луганска), настоје да се одбране“, истиче Александров и додаје да не треба искључити, у таквој ситуацији, масовнији одлазак добровољаца из Русије, а потом и офанзивне акције са циљем заузимања, од стране проруских активиста, Кијева.
Уколико Запад у таквој ситуацији почне да указује обимнију војну подршку Украјини, Русија ће морати у конфликт да се умеша сопственим оружаним снагама и да практично дође до западне границе Украјине и уђе у своју важну енклаву Придњестровље.
Ако се у таквој фази борбених операција у Украјини НАТО директно умеша то ће бит рат широких размера, предвиђа Александров, уз опаску да према садашњој ситуацији западна војна алијанса нема довољно оперативно способних јединица за успешну борбу против руске армије.
Признаје Александров, додуше, да НАТО има, гледано у целини, већу војну силу у односу на његову земљу, али напомиње да су снаге Алијансе „разбацане“ и нису способне за концентрисана ратна дејства.
НАТО у Европи нема довољно тешког наоружања, а не поседује и добро распоређену логистику. Због тога би Русија, у случају да се описани сценарио у стварности догоди, лако могла да дође својом армијом на Балкан, „савладавши успут Бугарску и Румунију“, прецизира Александров циљеве могуће будуће војне акције његове земље у југоисточној Европи .
Заједно са Србијом могуће је направити војну алијансу која би лако изашла на крај са Косовом и Црном Гором, тврди Александров и истиче да би се на тај начин НАТО нашао „полуокружен“.
Могућности Русије да спроведе описани сценарио ратних дејстава су добре, убеђен је Александров. Он, међутим, признаје да би у таквој ситуацији и НАТО настојао да брзо ојача свој војни потенцијал, али то не би Алијанси битно помогло под условом да руска војска делује офанзивно.
Војне операције описане у овом сценарију захтевале би да Русија обави делимичну мобилизацију, изврши пребацивање својих војних ефектива са Урала, где има, између осталог, десет хиљада тенкова, наводи Александров и указује да НАТО у Европи нема потребних мобилизационих резерви као његова земља.
„Они (НАТО) могу да створе милионску војску, док смо ми у стању доста брзо да формирамо армијске снаге од два до три милиона војника“, објашњава руски експерт, упозоравајући да будући ратни сукоб са НАТО вероватно не би прошао без употребе тактичког атомског наоружања.
Русија би требало тактичким нуклеарним оружјем брзо да разори све НАТО аеродроме, јер је Алијанса у предности због већег броја авиона. Руска армија сада, према речима Алексндрова, нема довољан број нуклеарних ракета средњег домета, од 1.500 до 3000 хиљаде километара за лансирање са земље, али зато располаже великим бројем таквог наоружања које се испаљује из ваздуха, или ратних бродова.
НАТО, свакако, не би седео скршених руку па би после међусобних страховитих удара између сукобљених страна почела тешка позициона, исцрпљујућа, борба. Пре тога, електронски системи оба протривника би били онемогућени, а без тога је, како објашњава Александров, немогућа примена високотачног оружја које сада, у ограниченом обиму, има западна војна алијанса.
На крају би НАТО био принуђен да се против Русије бори углавном само обичним оружјем са којим „Запад зна да ратује, али лоше“, убеђен је Александров.
Све наведено говори у прилог тврдњи да Запад у могућем ратном сукобу са Русијом не може никако рачунати на сигурну победу. Тога су свесни и генерали Алијансе па се у последње време  мање него раније „прсе“ својој војном моћи, сматра Александров.
Он, али и неки истакнути руски геополитичари, верују да је Русија одмах после прикључења Крима у свој састав требало да запоседне и целу Украјину у којој је пре тога, уз свесрдну помоћ САД и њених европских сателита, извршен  државни преврат, у коме је оружаним путем отеран са власти легално изабрани прдседник те бивше најразвијеније републике некадашњег Совјетског савеза.
Русија је раније, приликом краткотрајног рата са Грузијом, у августу 2008. Године, такође пропустила добру прилику да у тој  земљи успостави промосковску власт. Да је то учињено Запад се не би осмелио да насилно мења власт у Украјини и сада директно војно прети Русији, објашњава Александров.
Према мишљењу тог експерта, НАТО сада примењује политичке и полувојне методе освајања земаља из најближег окружења Русије. Показна вежба се у таквој акцији сада одвија у Украјини, а планови се даље протежу на северни Кавказ, Поволжје, како би се блокирали руски трговачки путеви и нормална достава енергената унутар Русије, али и неким њеним савезницима као што су, например, Јерменија и Киргизија.
Циљ НАТО је постепено економско-политичко слабљење Русије, уз „откидање“ појединих територија и коначно потпуно уништење најпространије земље света која у Сибиру има више од четвртине укупних светских сировинских резерви.
„Запад против нас води необјављени рат“, уверен је Александров и као главну грешку Кремља и Владимира Путина наводи то што Русија није на време дошла до граница бившег Совјетског савеза, већ и даље хоће да се „покаже добром“ и стално говори о „некаквом партнерству“.
Русија је требало на време да предузме врло офанзивне акције. „Тада би НАТО размишљао не о освајању постсовјетског простора, већ како да организује сопствену одбрану и изгради одбрамбени бедем у источној Европи, у случају нашег продора“, мишљења је Александров.
Он се залаже да Кремљ, у постојећој конфликтној ситуацији, одлучио и офанзивно делује. Тада би Русија могла Америци да направи велике проблеме, између осталог, на Блиском истоку и уместо опадајућих брзо би опет добили растуће цене нафте.
Александров, али и низ других руских аналитичара, подсећају да су сви ранији покушаји руских и совјетских вођа, да играју не неку врсту поделе Запада углавном завршени неуспехом.
Не треба исте грешке стално понављати, јер таква политика пуно кошта, а не доноси жељену корист, закључио је експерт МГИМО.
Потпредседник Академије геополитичких проблема Константин Соколов тврди да је рат између Русије и НАТО већ почео, иако за сад у „необичном облику“.
„Усмереност Запада да оствари удар по Русији сада је очигледна“, каже Соколов, уз опаску да је реч о примени доктрине предвиђене стратегијом националне безбедности САД. Ради се о „светком грађанском рату“.
„Ми сада видимо слабљење рубље, слом малог и средњег бизниса у Русији, пад цена нафте.Фактички, борбена дејстрва су већ почела. Једноставно, нико неће нама објавити рат, неће бити линије фронта. За грађански рат каратеристичне су разне групације које се боре једна против других. Нема видљивог спољног непријатеља, али биће рата између власти и опозиције. То је, просто, друга технологија рата“, тврди Соколов.

Као велику опасност за Русију Соколов посебно истиче домаће олигархе. Он тврди да они нису родољуби своје земље, већ снага која настоји да уруши руску привреду.
Према наводима листа „Форбс“, само сто најбогатијих руских олигарха располагало је пре две године имовином од приближно 400 милијарди долара, или око 25 одсто вредности тадашњег бруто домаћег производа земље.
Нова тактика наших непријатеља је да се у земљи успостави власт која уништава локално становништво на основу разних социјалних експеримената, верује Соколов.
Он не искључује ни отворени рат Запада против Русије, али очекује да ће САД и савезници вашингтонске политичке врхушке пре свега настојати да изазову економски слом и масовне грађанске немире у Русији.
Као пример успеха такве спољне политике САД Соколов наводи садашњи „организовани хаос“ на Блиском истоку и грађански рат који се води на територији Ирака и Сирије после проглашења такозване Исламске државе.
Недељко Којић

Advertisements