УКРАЈИНА КАО ОКИДАЧ ЗА ВЕЛИКИ СУКОБ МОСКВЕ И ВАШИНГТОНА
Русија се у години на измаку оштро супроставила даљем ширењу НАТО пакта ка њеним границама, што је постало сасвим јасно после насилне смене власти у Украјини и почетка новог „хладног“ рата, између најпространије земље света и Запада, оцењују аналитичари у Москви.
Москва је, после државног удара који је у Кијеву извршен 22. фебруара, реаговала тако што је већ наредног месеца признала референдум о статусу Крима и одлучила да присаједини то стратешки веома важно полуострво.
Крим су 1954. тадашње совјетске власти издвојиле из састава Русије и припојиле Украјини, али је у Москви обајшњено да после насилне промене власти у Кијеву, што је обављено уз директно учешће Запада, Русија има потпуно право да „златно полуострво“ поново прикључи матици.
Запад је, на иницијативу САД, реаговао увођењем разноврсних економских санкција Русији, а односи сукобљених страна су се додатно заоштрили после одлуке две важне украјинске индстријске области – Доњецке и Луганске – да прогласе самосталност у односу на централну, „нацистичко – хунташку“ власт у Кијеву.
Московски дневник „Свабоданаја преса“ подсећа да су се САД и ЕУ одлучиле, између осталог, на забрану поставки Русији многих високотехнолошкх производа, али и даље кредитирање руских компанија.
Као одговор на такве мере, Москва је објавила сопствене контрамере, у оквиру којих је и забрана увоза пољопривредних производа из ЕУ. После тога, тензије између Русије и Запада нарасле су толико да данас нико озбиљан више не сумња да присуствујемо „хладном“ рату број два, са могућношћу да се тај сукоб прошири и изазове, уколико две стране ипак не пронађу неки компромис, још жешћи конфлит, у виду регионалног рата, или можда и глобалног атомског сучељавања.
Таква крајње песимитичка очекивања додатно су подгрејана после поновљених изјава руског председника Владимира Путина да се Москва неће устручавати ни од примене атомског оружја против потенцијалних нападача, уколико процени да су сви други видови одбране нису довољни.

У ТОКУ ПРИПРЕМЕ ЗА „КОНАЧАН ОБРАЧУН“ УКРАЈИНЕ И ПОБУЊЕНИКА
Руски спољнополитички стручњаци подсећају да нови властодршци у Кијеву на велике унутрашње изазове нису одговорили политичким дијалогом, већ војном, казненом, операцијом против становништва и политичких вођа две побуњене области. Тај конфликт је до сада, према различитим проценама, однео од пет до 18 хиљада људских жртава, а причењена је и материјална штета огромних размера.
Казнена операција украјинских оружаних формација, у којима доминантан положај имају припадници пронациситичког Десног сектора пореклом из западног, унијатског, дела земље, за сад је окончана катастрофалним поразом те војске у септембру.
У Москви је међу експертима врло мало оних који верују да ће договорено примирје између снага лојалних Кијеву и присталица две побуњене области потрајати, јер је очито да се сукобљене стране сада убрзано припремају за „коначан обрачун“.

КАКО СУ АЗИЈА И БРИКС ПОСТАЛИ ПРИОРИТЕТ РУСКЕ ПОЛИТИКЕ?
Сукоб у Украјини бацио је у сенку све друге активности Кремља. Али, аналитичари у Москви примећују да је Русија, након увођења санкција од стране САД и њених европских и других сателита, нагло проширила опсег свог спољнополитичког деловања, пре свега у настојању да одржи постојеће и придобије нове савезнике у региону Азије.
Председник Русије Владимир Путин је у мају постигао са кинеским вођама договор о великом енергетском споразуму две земље, а овог месеца и са Индијом је утврдио дугорочну сарадњу у војној и економској сфери.
Као резултат такве политике, између Русије и Запада предвођеног САД-ом букнуо је нови „хладни“ рат, истичу аналитичари у Москви, уз напомену да се спољна политика Кремља и не малом броју земаља доживљава као идеја водиља за све „којима је већ дојадио амерички хегемонизам“.
Русија је, у оквиру појачаних напора да парира Западу не само политички већ и економски, у јулу на самиту пет чланица организаије БРИКС (осим Русије групацију чине Бразил, Кина, Индија и Јужноафричка република) одлучно подржала одлуку о оснивању Нове развојне банке. Та финансијска институција треба да буде директан конкурент ММФ-у и Светској банци, али и да припомогне у процесу обрачунавања међусобне трговине помоћу националних валута, а не као до сада применом долара.

ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА ОД ЕВРОАЗИЈСКОГ ЕКОНОМСКОГ САВЕЗА
Доведено је до краја и формирање Евроазијског економског савеза пет бивших совјетских република. У тој групацији су осим Русије још Казахстан, Белорусија, Јерменија и Киргизија.
Реч је о економско-трговинској унији која се простире на више од 20 милиона квадратних километара са око 180 милиона становника. У Москви указују да постоји и заинтересованост више других многољудних земаља (Индија, Иран, Турска и Египат) да остваре блиске односе са Евроазијскиим економским савезом.
Русија је наведеним и неким другим акцијама почела, због дефинитивно изгубљене наде на складне односе са Западом, да ствара вишеполарни свет, а московски политиколог Борис Межуев тим поводом оцењује да је његова земља ове године исказала и нескривену тежњу ка властитој цивилизацијској посебности.
„Пропале су наше економске рачунице ослоњене, например, на пријатељство са Немачком.Неспроводивом се показало и стратешко усмерење као што је чланство Русије у Г8.И досадашња економска орјентација руске економије више није тако јасна“, каже Межуев, уз напомену да је постојећа ситуација последица непостојања правог одговора на питање о стварном положају његове земље у евроатлантском свету.
„Ко смо ми тамо, какву улогу играмо? Раније се чинило да одговор на то питање можемо оставити за касније, а у међувремену решавати постојеће практичне задатке и некако премостити тај период неодређености“, објашњава Межуев и констатује да се таква политика сада показала “ неспроводивом и нереалном“.
Према мишљењу Межуева, ове године је „свом силином“ на површину избило питање стварног положаја Русије у савременом свету који је формиран после пада Берлинског зида 1989.
Експерт верује да ће Русија на крају текућег процеса политичко-економског преуређења света „пожњети последице изражавања туђе воље“, што у пракси значи да ће Запад максимално радити на онемогућавању економских и стратешких споразума са Москвом, пре свега у Европи, али и шире у свим деловима света које контролише.
Зид, који би према предлогу премијеа Украјине Арсенија Јацењука требало да се изгради на граници његове земље и Русије, је стварни одговор на питање какви ће бити будући односи Москве и Запада, тврди Межуев.
Иза тог зида биће Европа, а снаге које се противе сарадњи са Москвом постараће се да никакве политичке силе, позитивно настројене према Русији, не добију неку већу реалну власт, уверен је експерт.

ОПАСНОСТ ДА РУСИЈА ПОСТАНЕ „ДРУГА КАНАДА“
Главно питање положаја Русије је да ли земља може, економски, политички, културно, духовно и религиозно, да постоји ван постојећег евратлантског света, истиче Межуев, уз напомену да уколико се не искаже способност за превладавање таквих изазова није искључен ни слом идеологије државности, као основе руске нације и друштва.
Русија би, уколико се тај „црни“ сценарио оствари, постала држава налик на неку „другу Канаду“. То значи претворила би се у земљу са одсуством државних амбиција и потпуним нестанком свих облика самосталног развоја, као што је сфера одбране, космичких и свих других научних истраживања. То је већ виђено, у одређеној форми, 1991. године, наводи Межуев.
Занимљив је одговор овог експерта и на питање да ли је ове године ослабила улога САД као светског хегемнона. Межуев мисли да је позиција Америке у незападном делу света ослабила, али само донекле.
Улога САД на Западу се, међутим, појачала јер су, према оцени експерта, све постојеће противуречности у том делу света углавном превазиђене и сада неспорно лидерство Америке има углавном „меки“ облик.
Межуев сматра да садашњи председник САД Барак Обама није тип лидера који би могао повести неки нови „крсташки поход“ Запада на Русију, јер је наводно усмерен на стварање „блискијих веза са ранијим противницима“.
ЗАПАД НИЈЕ ПРИХВАТИО РУСИЈУ КАО ДЕО СВОГ СВЕТА
Директор Међународних пројеката московског Института националне стратегије Јуриј Салазабов сагласан је са оценом да су догађаји у Украјини и сукоб Москве и Запада ове године били главни камен међаш око кога је грађена спољна политика Русије.
„Запад нас није прихватио као део свог света, већ нам је определио статус сировинске колоније, а не чак ни потчињеног партнера. У победничкој еуфорији нама су припремили улогу ‘додатка’ основном јелу“, пластично је описао ситуацију Салазабов, уз опаску да је Кремљ учинио јако важан и добар потез када је „обратио (већу) пажњу на Исток“.
Свет се сада, према мишљенју руског експерта, развија не само за рачун „ручне“ управе од стране вашингтонске администрације, већ и путем низа глобалних иницијатива.
„Центар за покретање тих иницијатива није у Русији и то онемогућава појаву некаквог истински снажног алтернативног центра у свету“, закључио је Салазабов.

РУСИЈА СЕ ОПРЕДЕЛИЛА ДА „ГОВОРИ ИСТИНУ“
Стручњак за анализу међународних односа Руске акадмије наука Романа Андрешчева верује да је руководство њене земље заузело јасан став око будуће политичке стратегије.
Андрешчева наглашава доминантан утицај догађаја у Украјини на политику Русије и да је, после увођења западних економских санкција, Москва успела да „одоли притиску у политичкој сфери“.
У вођењу своје спољне политике Русија се дефинитивно определила да „говори истину“, убеђена је Андречшева која верује да ће се то опредељење Москве продужити и током наредног периода.
Она сматра да је баш таква политика већ допринела јасним успестима Русије у средњој Азији и као добар пример наводи одлуку Киргизије да се прикључи Евроазијском економском савезу.
Киргизија је, иначе, средњазијска република бившег Совјетског савеза која има око шест милиона становника, а простире се на површини од близу 200 хиљада квадратних километара, а после слома заједничке федералне државе углавном је имала блиске односе са Русијом.
„То је правилан правилан избор Киргизије и ми у том региону побеђујемо“ , оцењује експерт РАН и закључује да се суштина садашње руске спољне политике у том делу бившег Совјетског савеза, али и шире у свету, своди на практичну спремност Москве да плати потребну цену за реализацију већ утврђене стратегије.
(Крај) Некодим

Advertisements