1. Четири мандата за редом Еколошки покрет је имао свог представника у Скупштини града где је дао немерљиви допринос заштити животне средине и урбаног развоја.
2. Еколошки покрет је иницијатор увођења наплате еко-динара и оснивач Еколошког фонда Новог Сада заштићеног имена и празног рачуна.
3. Еколошки покрет је спасио од уништења сва три новосадска парка који су били проглашени најскупљим неизграђеним грађевинским земљиштем.
4. Соколски дом је од 1990 до 2002. године, када је стављен под заштиту државе, безброј пута спасаван од уништења покушајем изградње тзв. јавне гараже на спортским теренима и променом намене целог објекта.
5. Асфалтирање два отворена спортска терена у Соколском дому у вредности од 36.000 немачких марака обезбедио је Еколошки покрет.
6. Дечји вртић Маслачак у ул. Народног фронта би био окружен бесправним објектима са одузетим двориштем да Еколошки покрет није зауставио већ започете радове и издејствовао враћање земљишта у првобитно стање.
7. Такође је враћена површина малог паркића уз Лиманску пијацу у пређашње стање иако је већ била прокопана траса коловозне траке преко њега по фалсификованом пројекту.
8. Еколошки покрет је спречио прекопавање и измештање Успенског гробља у ул. Новосадског сајма иако су на њему сахрањени многобројни великани из историје Новог Сада, од Светозара Милетића до Васе Стајића.
9. Ради тога је Еколошки покрет у потпуности реконструисао Светојованску цркву на Успенском гробљу у вредности од 27.000 немачких марака.
10. Бачкој епархији Еколошки покрет је поклонио 2 тоне бронзе у вредности од 18.000 немачких марака за ливење нових звона.
11. Рушење стадиона ,,Карађорђе” и изградња робне куће Меркатор на том месту је спречено искључивом заслугом Еколошког покрета.
12. Еколошки покрет је спречио усвајање трасе тзв. брзих пруга преко Фрушке горе која би је уништила, а вечити трошак одржавања пруге и тунела пао на Нови Сад.
13. Такође је спречено измештање градске депоније смећа на сред Фрушке горе у напуштени каменолом Раковац заслугом Еколошког покрета.
14. Еколошки покрет је иницијатор изградње фабрике за селектирање смећа на депонији која је прва такве врсте у Србији.
15. Еколошки покрет је разобличио намеру и спречио претварање Фрушке горе у нуклеарну депонију Европе у подземним тунелима и лагумима које је изградила ЈНА средином друге половине прошлог века.
16. Заслугом Еколошког покрета заустављен је даљи увоз радиоактивне пшенице из Украјине и њено лагеровање у Новом Саду.
17. Еколошки покрет је разобличио намеру и спречио незакониту изградњу нуклеарне електране у Костолцу.
18. Заслугом Еколошког покрета спречено је затварање једине три преостале кафилерије у Србији и сасвим извесна појава болести као у средњем веку.
19. Еколошки покрет је први у Србији (1992) увео екологију у предшколски програм образовања ванинституционалним путем, да би годину дана после по том моделу био званично унет у образовни програм предшколске деце.
20. Спречена је изградња мреже од 25 бензинских пумпи на територији града Новог Сада мимо потребе саобраћаја заслугом Еколошког покрета.
21. Четири започете или планиране бензинске пумпе су заустављене и спречене, (Футошка ул., Руменачка ул., Хајдук Вељкова и Змај Огњена Вука ).
22. Еколошки покрет је два пута спречио продају Петроварадинске тврђаве и Војне болнице за 55 милиона долара и њихово рушење ради изградње коцкарнице уместо Тврђаве и 18-спратног хотела уместо Војне болнице.
23. Еколошки покрет је спречио претварање Рибарског острва у зоолошки врт само 50 метара узводно од најлепше речне плаже на целом току Дунава.
24. Захваљујући личним контактима одборника Еколошког покрета хуманитарци из Модене и Ровига су током 8 година санкција (1992-2000) донели хуманитарну помоћ Новом Саду у вредности већој од милион немачких марака.
25. Еколошки покрет је повезао хуманитарце из Италије са СОС Дечјим селом, Заводом за физикалну терапију деце и омладине у Ветернику, Дечјом болницом, Геронтолошким центром, Предшколском установом ,,Радосно детињство”, Центром за социјални рад, Спортском асоцијацијом Новог Сада (САНС), основним школама Новог Сада који су развили међусобну сарадњу и добијали помоћ мимо наведене вредности хуманитарне помоћи.
26. Еколошки покрет је три пута заредом организовао у име градске управе Трку за срећније детињство за потребе Црвеног крста при чему је сваки пут пребацивао финансијски план за више од 100% и тиме решавао актуелни друштвени проблем.
27. Еколошки покрет је спасио од уништења Трг галерија испред три најзначајније институције из области културе.
28. Еколошки покрет је био координатор акције уређења ромског насеља Бангладеш у вредности од 300.000 (тристо хиљада) немачких марака.
29. Да Еколошки покрет није реновирао Змајев музеј у Сремској Каменици у вредности од 50.000 немачких марака, кров овог музеја би се сигурно срушио.
30. Еколошки покрет је 16 (шеснаест) пута слао репрезентацију Србије састављену од најталентованијих средњошколаца на БИОС Олимпијаду младих у Санкт Петербург где су били 8 (осам) пута екипни прваци, 5 (пет) пута заредом.
31. Еколошки покрет је до сада имао осам генерација студената стипендиста и више од десет стипендиста постдипломаца на заштити животне средине.
32. Еколошки покрет је организовао Конференцију градова о функционисању комуналне привреде, после чега су многа искуства западноевропских градова примењена у Србији и Новом Саду.
33. Закључно са 2014. годином Еколошки покрет је одржао 18 (осамнаест) међународних научних Еко-конференција® око које је окупио једну академију наука, пет универзитета од којих 4 државна и три института светског реномеа у својству суорганизатора, а Матицу српску и пет пута заредом Уједињене нације као (нефинансијске) покровитеље. Прво подизање заставе УН у Србији је било у Новом Саду, а прву конференцију под покровитељством УН отворио је директор UNESCO-a за Европу. Иза 18 до сада одржаних Еко-конференција® остало је више од 1900 научних радова објављених у целовитом облику на више од 15.000 страница текста. Учесници наведених конференција су били аутори из више од 40 држава са свих континената чиме се име Новог Сада проносило широм света.
34. Поред наведених конференција Еколошки покрет је организовао више научних симпозијума, саветовања и округлих столова о актуелним животним проблемима.
35. Организовано је више од 300 јавних трибина-предавања којима је еколошка свест новосађана подигнута на виши ниво, а тиме смањена улагања у комуналну инфраструктуру. Корпе за отпатке су одговорни почели постављати тек на инсистирање Еколошког покрета почетком деведесетих година прошлог века.
36. Еколошки покрет је за 25 година рада организовао више од 100 (сто) концерата различитих врста музике, различитих изложби, радионица, промоција књига, технологија, уређаја итд. чиме је значајно обогатио културну понуду града.
37. На првом укључењу Југославије на међународни конкурс из екологије Фордове компаније (2001) Еколошки покрет је освојио прву награду чиме је показао да представља невладину организацију светског реномеа.
38. Након посете и увида у остварене резултате немачки Зелени су Еколошки покрет прогласили резултатски најјачом еколошком организацијом у Европи.
39. Еколошки покрет представља прву и једину организацију на свету која је све три одреднице Агенде 21 реализовала у пракси на локалном нивоу.
40. Захваљујући Еколошком покрету обновљен је позив делегацији СРЈ да учествује на првом Светском самиту о животној средини у Рио Де Жанеиру 5. јуна 1992. год.
41. Од јуна 1991. године до данас једино је Еколошки покрет на молбу родитеља поднео тужбу против словеначких злочинаца који су стрељали више од 100 (сто) војника ЈНА приликом одцепљења од СРЈ.
42. Једним јединим летком Еколошког покрета преведеним на 4 светска језика који су делила деца у Куманову, Тетову и Скопљу, изазвано је највеће дезертерство у некој армији у историји модерног ратовања чиме је спречена војна окупација СРЈ од стране трупа НАТО алијансе, јер су се базе НАТО војника у Македонији испразниле.
НАТО алијанса је тај успех Еколошког покрета писаним путем признала.
43. Еколошки покрет је преко своје Еко-правне заштите поднео Државном тужиоцу САД кривичну тужбу против председника САД и других саучесника у агресији на СРЈ 1999. године. Та тужба је представљала оригиналну оптужницу против нацистичких ратних злочинаца са суђења у Нирнбергу 1945. године писану на основу америчког Устава и у којој су промењена само имена, датум и географска одредница. Све остало је било 100% истоветно!
Данас, та тужба представља материјални доказ да су САД прихватиле нацистичку идеологију и угрожавају цело човечанство.
44. Да није било активиста Еколошког покрета који су два пута залагали своју слободу и телима бранили кости својих предака на Алмашком гробљу, најстаријем православном гробљу у Новом Саду, у историји Новог Сада би остало записано да су новосађани багером прекопали десетак масовних гробница жртава уласка Мађарске краљевске војске у Нови Сад 13 и 14. априла 1941. године и ослободилаца 1945. године. Захваљујући њиховој жртви, спасена је част Новог Сада, јер је овај злочин миленијума остао везан за имена познатих злочинаца који су то наредили и дозволили, а не грађана Новог Сада.
45. Еколошки покрет је три године заредом (2011-2013) спречавао одржавање параде срама у Београду заказујући у исто време општенародни протест пред Народном скупштином, али због намере легализације генетички модификованих организама (ГМО) и због геноцида запрашивањем отровима из авиона највеће терористичке организације на свету. На тај начин је изнуђена забрана одржавања свих јавних скупова. То није спречило директора Еколошког покрета да у измењеним околностима пријави лични протест пред Народном скупштином и једном пред Генералштабом војске Србије из истих разлога. Полиција га је зато два пута хапсила, а трећи пут је одбила да га ухапси и стала на његову страну постављајући преко свог сидиката јавно питање председнику Србије и министру одбране; ко нас то запрашује отровима из ваздуха и ко је то дозволио?
46. Да нема Еколошког покрета давно би већ били легализовани ГМО, чије се усвајање у Народној скупштини спречава активним протестима.
47. Као база Еколошком покрету Србије-Савезу еколошких организација Србије, Еколошки покрет је 2011. године одржао 5 (пет) протестних скупова у Београду, чиме је јавности Србије скренуо пажњу на животне проблеме и геноцид који се спроводи над становништвом Србије, а име Новог Сада као урбану средину са највишим нивоом еколошке свести грађана у Србији.
48. Еколошки покрет је једина организација са ових простора која је члан Европског еколошког бироа (ЕЕБ) која окупља више од 200 организација из целе Европе и оснивач је и члан Европског савеза еколошких организација за одрживи развој са седиштем у Берлину.
49. Еколошки покрет је до сада основао више од 60 еколошких организација по целој Србији, а активисти Еколошког покрета се позивају да држе предавања по целој бившој Југославији. Активностима Еколошког покрета је значајно унапређена свест грађана целе Србије, а Нови Сад избио на челно место по развоју еколошке мисли.
50. На челу Еколошког покрета је троструки академик, проф. Кастори Рудолф, а међу десетак хиљада чланова, по потписаним приступницама, Еколошки покрет има више од 200 професора универзитета, академика и научних радника.

Све наведене резултате Еколошки покрет је постигао без било какве организоване или редовне помоћи градске управе. Напротив, незаконитим повећањем закупа пословног простора за више од 300% створен је дуг према ЈП ,,Пословни простор”, уследила је тужба за исељење из простора који користи 25 година и претеће гашење Еколошког покрета. За све то време градоначелник Новог Сада није одговорио нити на један допис или апел Еколошког покрета. У циљу вршења притиска на Еколошки покрет целом првом спрату објекта где се Покрет налази, пет пута је искључивана струја по неколико дана док се сви нису одселили, осим Покрета, чиме је Новом Саду нанета велика штета. Иначе је цео објекат на тој адреси полупразан.

Директор
Никола Алексић, с.р.

Advertisements