Сасвим недавно је успјешно завршена етапа међународног руско-српског пројекта “Код пријатељства“. Љето се завршава, долази 1. септембар, припреме за нову школску годину  не ометају пријатељску комуникацију дјеце. Срећом средства модерне комуникације замагљују границе и географска растојања, пружају могућност не само да се евоцирају успомене са путовања, него да се подјеле и садашњи догађаји. Пројекат је чврсто повезао све чланове тима, сада је тешко повјеровати да се прије неколико мјесеци нисмо познавали. Пуно је посла-почели смо радити са видео снимцима. Материјала је много, све је важно и незаборавно, али морамо изабрати најбоље. Поред тога пројекат има и хуманитарну компоненту “дјечија дипломатија“ омогућава да сазнамо о животу на Југу Русије тј. Републике Српске много више, него што можемо прочитати у туристичким проспектима и водичима, преносећи концепт “братских људи“ са дубоким и аутентичним значењем. Азов је постао близак град за „наше Србе“, а и тим и сви догађаји у граду посебно ако су у њему укључени руски пројектни тим. У недељу 27.августа 2017. године глава Донске Митрополије митрополит Ростовски и Новочеркаски Меркурије служио је Божанску литургију на историјском мјесту, гдје је 30-тих година прошлог вијека срушена Успењска саборна црква. За азовску земљу то је био посебан храм: уосталом козаци су одувјек сматрали Азов тврђавом и исконо- првославним насељем. Град  Азов су основали хришћани, који су говорили грчким језиком сматра се да је основан у време апостола Павла… а потом догађаји 1637-1641 године, када су козаци ослободили град од турске владавине, то је била борба за повратак изгубљене хришћанске земље. Гарнизонска црква Успења изграђена је у Азову  1771 године иза бедема тврђаве. 1834 године за вријеме великог пожара у Азову, дрвена црква је изгорила. Нову Успењску цркву градили су новцем грађана цијелог свијета, али овај пут на централном тргу. Освећење новог каменог Успенског сабора било је 1848 године. Многао година звона са звоника високог 25 метара чула су се и на крајевима града. Овдје су се служиле главне службе, а постојала је и црквено парохијска школа, у црквеном дворишту су били схрањени најзначајни грађани града. 1931 године црква је била затворена, а 1936 порушена. Тек 1999 године на празник Покрова Пресвете Богородице на мјесту срушене цркве било је постављено спомен обиљежје. Прошле су године, а сад према бројним захтјевима православних вјерника Азова, саборни храм Успења се поново обнавља. За вријеме божанствене литургије Његово Вископреосвештенство, заједно са свештенством Ростовске епархије служио је и настојатељ Успењске ссборне цркве и Азовског гредског округа протојереј Александар Мирошниченко. Отац Алексндар је духовник руског тима пројекта.

Послије литургије митрополит Меркурије обратио се вјерујућем народу са освртом на духовне разлоге рушења Успенског сабора и скрнављења националних светиња: „Ми сада много говоримо о слободи. А шта је то права слобода? Слободно стање духа је, кад није ништа изнад вас при доношењу одлука. Духовно расположеље, засновано на високој моралности, поставља вјечне вриједности изнад  пролазности земаљског постојања. Духовна слобода не може бити морална и чиста ако није везана за Бога. Слобода се састоји не у рушењу,него у стварању. Не у томе да се убија, пљачка, уништава, већ да се рађа, обједињује, обнавља и уноси стање снаге“.

Годинама на мјесту уништене Успењске  цркве православни вјерници су се молили за њену обнову. Ово је повратак историјске правде и дужност према нашим прецима.

Руководилац пројекта и побједник конкурса „Православна инцјатива 2016-2017“ Антон Бабић, режисер филма „Код пријатељства“ Надјежда Жеребило. Информациону  подршку у Србији пружа СРБски ФБРепортер, информациону подршку пројекта у Русији пружа епархијска телестудија „Дон православни“, патриотски портал „ Претеченски Горадок“, прес- центар администрације града Азова.

Аутор текста и фотографија: Наталија Пичурина

Превод: Драгана Јововић Симуњак

Advertisements