Knjige

Uvod u tajne nesvesnog znanja

Aleksandar Mitrović

Šifra knjige: ND-0010

Biblioteka: Novo doba

Naziv knjige: Uvod u tajne nesvesnog znanja

Autor: Aleksandar Mitrović

Jezik: Srpski

Pismo: Ćirilično

Povez: Broširani

Kratak opis: Fenomeni savremenog društva sa psihološkog aspekta, polazeći od pojedinca, porodice, njihove pozicije u okviru zajednice. Sukob civilizacija, ratovi talasokratije protiv sila kopna iz ugla psihe, koja je u nama stvorena rađanjem i možda vaspitanjem.

Cena: 900 dinara

Klubska cena: 700 dinara

Izvor: http://www.pesicisinovi.co.rs/index.php/nasa-izdanja/novo-doba/436-uvod-u-tajne-nesvesnog-znanja

ALEKSANDAR MITROVIĆ, GOVOR SA PROMOCIJE KNJIGE (15.01.2015)
1. KAKO JE KNJIGA NASTALA
Knjiga „Uvod u tajne nesvesnog znanja” je nastala pre nekoliko godina kada mi je prijateljica, profesorka na Filološkom fakultetu, predložila da napišem kratak tekst o vezi psihologije i književnosti. Otuda sam pisanje započeo sa dubinsko-psihološkom analizom dela Vesne Krmpotić. Međutim, od kratkog članka za nekoliko nedelja bila je napisana čitava knjiga. Akademiku Vladeti Jerotiću sam pre nekoliko godina poklonio primerak rukopisa i on ga je preporučio za objavljivanje, ali ja nisam imao nikakve namere da objavim knjigu sve dok mi Vesna Pešić to nije predložila. Isto tako, nisam imao nameru da pravim promociju sve dok me Goran Marjanović ove godine nije pozvao na obeležavanje godišnjice Tesline. Nema slučaja, sve je sinhronicitet. Slučaj je iluzija svesti. Ono što smatramo za slučaj ponajčešće je sinhronicitet ili zbir akauzalnih veza, dakle veza koje nisu uzročno-posledične naravi, a ni slučajnosti. A u temelju svakog sinhroniciteta je arhetip. Ja, dakle, svesno nisam imao nikakve želje ni namere da publikujem i održim promociju knjige, ali je to opet bez ikakvog truda i intencije ostvareno.

2. TESLIN CENTAR – PROSTOR SA EMOTIVNOM ENERGIJOM
Posebno mi je zadovoljstvo što se promocija održava u Teslinom centru, prostoru nabijenom duhovnom energijom. Zašto to kažem? Rodžer Nelson, doktor psihologije, koordinator istraživanja tehnoloških anomalija na Odseku za niskogradnju Univerziteta u Prinstonu i direktor projekta Globalna svest (Global Conciousness Project – GCP) eksperimentalno je dokazao sa generatorom slučajnih događaja (REG), spravom koja beleži termičke šumove elektrona, da na mestima u kojima je tokom istorije dolazilo do emocionalnog pražnjenja ljudi poput hramova i svetilišta postoji čak višestruko veći učinak na generatoru slučajnih brojeva negoli na mestima gde nije bilo takvog emocionalnog pražnjenja tokom istorije. A najveći otklon se javljao kada je grupa verujućih ljudi na svetim mestima izvodila verski obred, a značajno manji kada je isti takav obred izvodila na mestima koja nisu sveta. Dr Masaru Emoto je u svojim eksperimentima dokazao da voda pamti, a dr Rođer Nelson da prostor pamti. Kako je to moguće? To je zbog toga što pored prostor-vremenske dimenzije u kojoj bitišemo postoji holografska dimenzija realnosti, dimenzija misaonih slika i osećaja u koju ulazimo u izmenjenim stanjima svesti, a u kojoj je vreme prostorna dimenzija, što znači da se kroz vreme može ići kao kroz prostor u materijalnoj dimenziji. Zbog toga svaki prostor ima svoju energiju i svoju memoriju. I zbog toga mi je drago što se promocija knjige odvija upravo u ovom prostoru koji je nabijen duhovno-prosvetiteljskom energijom.

3. O ČEMU KNJIGA GOVORI: PSIHOLOGIJA LIČNOSTI – KO SAM JA?
Suštinsko pitanje psihologije ličnosti kao jedne grane psihologije jeste KO SAM JA (koji je psihološki identitet čovečiji)? Teorije ličnosti nastoje da daju odgovor na ovo pitanje. Za tzv. duševno normalnu osobu, psihološki identitet se redukuje na svest. Na pitanje Ko sam ja?, odgovor bi bio Ja sam svest. Ali, da li je baš tako. Dopustite mi da najpre definišemo šta je to duševna normalnost. Dr Dejvid Kuper, čuveni engleski antipsihijatar koji je i skovao termin antipsihijatrija, u knjizi „Psihijatrija i antipsihijatrija” razlikuje tri duševna stanja: duševno zdravlje, duševnu normalnost i duševnu bolest. Karakteristika duševnih bolesti je slaba Ja-svest koja biva razorena pod uplivom nesvesnih sadržaja. Takve osobe se identifikuju sa arhetipskim sadržajima psihe. Otuda imaju slabu moć pažnje, pod uplivom su sumanutih i opsesivnih misli iz nesvesnog. Kod duševno normalnih osoba pak imamo rigidnu Ja-svest koja potiskuje nesvesne sadržaje, te se razvijaju neurotički poremećaji usled potiskivanja. Duševno normalna je većina populacije, jer je to uobičajen način psihološkog funkcionisanja. Ali, ono što je statistički prosečno nije i duševno zdravo. Duševno zdravlje nije isto što i duševna normalnost. Duševna normalnost je podjednako udaljena od duševne bolesti koliko od duševnog zdravlja. Duševnu zdravu osoba odlikuje snažna ali ne i rigidna Ja-svest, što joj omogućava da asimilira nesvesne sadržaje tokom procesa individuacije i na taj način dođe do svog istinskog identiteta. Dakle, duševno zdrava osoba je ona koja svoj identitet ne nalazi u Ja-svesti, već u nečem drugom što se rađa iz nesvesnog tokom procesa individuacije.

Šta je to drugo? Da bi odgovorili na to pitanje trebamo primetiti da tokom procesa elektrokortikalnog sazrevanja novorođenu bebu odlikuju frekvencije moždanih talasa od 0,5 do 2,5 ciklusa u sekundi ili Herca. Reč je o stanju gde postoje osnovne nagonske funkcije kontrolisane od strane nesvesnog, što je zapravo kod odraslog čoveka stanje dubokog sna i kome. U ovim delta moždanim talasima (koji idu i do 4 Herca) nije moguća svest. Ako pođemo od odgovora koje svaki duševno normalan čovek daje na pitanje Ko sam ja? Ja sam svest, onda čovek u psihološkom smislu ne bi trebao ni da postoji kao novorođena beba budući da ne poseduje svest, što tim više važi za prenatalni razvoj deteta. Kad je reč o prenatalnom razvoju kore velikog mozga, već oko četvrtog meseca je završen razvoj fetalnog korteksa, koji se tokom daljeg razvoja transformiše. Danas imamo razvijenu prenatalnu psihologiju još od vremena kada je dr Gustav Graber, švajcarski psiholog, utemeljio društvo za prenatalnu psihologiju. Poznato je da dete u majčinoj utrobi može da čuje. Otkucaji srca deluju umirujuće na dete u materici. Nakon rođenja, dvoslojne reči poput mama i tata podržavaju otkucaje majčinog srca koji ima umirujući efekat na dete još pre rođenja, a majka instinktivno stavi dete pored svog srca kada plače ne bi li ga smirila. Razvoj svesti je, dakle, vezan za razvoj korteksa i elektrokortikalno sazrevanje tokom kojeg razlikujemo ključne godine: prvu, treću, šestu i jedanaestu, što odgovara razvojnim stadijumima od malog deteta, predškolskog i školskog uzrasta do početka puberteta kada se završavaju bioelektrične promene mozga. Kao dominantni moždani talasi se smenjuju delta, pa teta (4 do 7 Hz) i na kraju alfa (8 do 12 Hz). Što su veće frekvencije moždanih talasa, tim više ulazimo u svest.

Dr Lari Farvol je razvio metodu testiranja mozga, tzv “otisak moždanih talasa“ slično otisku prstiju, koja se pokazala umnogome efikasnijom od klasičnog detektora laži i koji je legalizovan u mnogim američkim državama. Ovaj „otisak moždanih talasa” daje 100% tačan uvid u čovečiju svest i memoriju. Jer, svest je vezana za moždane talase koje čine moždani fotoni koji imaju značajnu veću energiju od vidljivih fotona čime se mogu objasniti psihokinetički fenomeni. Ja-svest kao što smo videli nije pravi identitet čovekov koji je prisutan od majčine utrobe i rođenja, pa sve do zrelosti i starosti, šta onda jeste? To nas dovodi do pitanja: da li postoji SVEST U NESVESNOM, da li postoji SVEST KOJA NIJE VEZANA ZA MOZAK?

4. SVEST U NESVESNOM: ARHETIPSKA SVEST I JASTVO
Dr Đoel Viton, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Torontu, u svojoj knjizi „Život između života” opisuje rezultate svog 13-godišnjeg istraživanja na više od 30 kliničkih slučajeva. On je podvrgavao svoje pacijente hipnotičkoj regresiji. Vraćao ih je u stanje svesti dok su bili deca, potom dok su bili u majčinoj utrobi, čak i pre negoli što su se utelovili u majčinu utrobu. U tom stanju izmenjene svesti, koje dr Viton naziva meta-svesnošću, njegovi pacijenti su mu govorili da su isplanirali čitav svoj budući život. Planirali su svoje roditelje, braću i sestre, prijatelje i poznanike, obrazovanje i društveni status, čak i svoje bolesti i lekare koji će ih izlečiti. Taj životni plan imao je svoju svrhu da od čoveka načini bolju i moralniju ličnost. Jer, pored biološke ipostasi, čoveka jedino potpunim i celovitim čini eklisijalna ipostas. Čovek, naime, nije određen samo biološkim telom i genima, već prevashodno svojim duhovnim poreklom, arhetipom koji određuje i telo i gene i celokupnu psihu. Na osnovu ovog istraživanja dr Vitona možemo ustvrditi da postoji SVEST KOJA NIJE VEZANA ZA MOZAK, čak da ona određuje čitav život. Ona ima svoj kontinuitet, prisutna je tokom čitavog čovečijeg života, ali i pre života kao što smo videli, prisutna je u izmenjenim stanjima svesti poput sna i ritualnog transa, ali i nakon smrti fizičkog tela o čemu nam govore iskustva klinički umrlih.

U Knjizi izlaska (3:14) Jahve određuje sebe rečima: „Ego eimi o On” – „Ja sam ono što jest”, što znači „Ja sam Bivstvo”, „Ja sam Jastvo ili Sopstvo”. Ja-svest zapravo nije pravi identitet čovekov, već je to svest u nesvesnom – Jastvo ili Sopstvo. U središtu psihe, koja obuhvata i svest i nesvesno, nalazi se ikona Božija po kojoj smo sačinjeni i koja izgrađuje i fizičko i psihičko telo, i njihovo zdravlje i njihove bolesti. Paradoks je u tome što je Jastvo ne samo središte psihe, već i celokupna psiha. Ako psihu predstavimo krugom, Jastvo je i središnja osa kruga, ali i čitav krug. Jastvo nije vezano za mozak i ima svoj kontinuitet čitavog života, pre i posle čovečijeg života. Jastvo je slika Božija u čoveku. Za hrišćane je to predstava Hrista, za budiste Bude itd. Problem je što Jastvo bez objekta spoznaje ne može biti osvešćeno. Jastvo je zapravo prazna ili čista svest kao „sfera bitka apsolutnih izvora” kod Edmunda Huserla (fenomenološki metod redukcije). Ako ispraznimo psihu od svakog sadržaja, od svake misli i svakog osećaja, bilo svesnog ili nesvesnog, doći ćemo do čiste svesti ili Jastva, do našeg pravog identiteta. Nema svesti bez intencionalnosti kao što je još Franc Brentano dobro primetio, jer je svest uvek svest o nečemu dok je Jastvo i bitak i nebitak ujedno, i Nešto i Ništa ujedno. Otuda je za razvoj svesti o nečemu nužno da se samo Jastvo diferencira, da uđe u psihološku istoriju, u prostor-vreme iz holografske ili nulte dimenzije realnosti. To je razlog našeg postojanja i uopšte razlog kreacije svemira i života. Kroz diferencijaciju Jastva na suprotne polove Ja-svesti i nesvesnog omogućava se razvoj svesti, jer nema svesti bez subjekta i objekta spoznaje. Otuda samo po sebi Jastvo ne može biti svesno sebe, svog postojanja i otuda se javlja kreacija sa krajnjom svrhom RAZVOJA SVESTI JASTVA. Za svest je nužna refleksija. Kao što sebe ne možemo videti bez ogledala, tako ni Jastvo ne može sebe spoznati bez Ja i obratno. Jastvo se reflektuje u Ja i obratno, Ja u Jastvu, na isti način kao što se mi vidimo u ogledalu. Otuda je razvoj svesti organizovan oko ose Ja-Jastvo.

U knjizi su obrađeni arhetipski stadijumi razvoja svesti ili tzv. proces individuacije. Postoje dve faze individuacije u širem smislu. Prva faza procesa individuacije je ekstravertna, ima smer od Jastva ka Ja-svesti, okrenuta je spoljašnjem svetu i pripremanju za život. Tokom ove faze se iz Jastva diferenciraju nesvesno i Ja-svest. Prosečna tzv. normalna individua, koja nije i duševno zdrava ličnost, već neurotička individua, ostaje čitavog života u ovoj fazi ekstravertne regresije poistovećujući se sa arhetipom Persona. Otuda je Anatol Frans u „Ostrvu pingvina” imao pravo kada je pisao da je Bog svakome čoveku darovao dušu, čak i čoveku na Zapadu, ali je samo čoveku materijalističke civilizacije Zapada darovao malu dušu. Takozvani racionalni skorojević ili tzv. normalna, prosečna individua na Zapadu u toj meri se poistovetila sa Personom da je potisnula i izgubila sopstvenu dušu. Otuda je na Zapadu sveprisutan kompleks koji ja nazivam faustovskim. Zapadnjak je prodao sopstvenu dušu za šaku srebrnjaka. Zbog toga se na Zapadu proces individuacije ili psihičkog razvoja ne zbiva više unutar psihe, već je projektovan spolja kroz svetske ratove i katastrofe. Ako se sa arhetipom ne sukobimo sami u sebi, on će biti projektovan i sukob će postati kolektivan kroz svetske ratove, a ne više samo ličan. Tako je Karl Gustav Jung, poznati švajcarski psihijatar i Veliki Majstor Alpine, švajcarske lože u kojoj se nalazio i njegov duhovni prijatelj Herman Hese, mogao da predvidi uspon nacizma i Drugi svetski rat samo na temelju analize snova svojih pacijenata u kojima se uvek pojavljivao Votan, božanstvo mahnitosti i krvožednosti. Ličnost u gomili ili masi ne postoji i otuda je gomila sklonija regresiji i disimilaciji od strane arhetipova kolektivne psihe u šta smo se i sami mogli uveriti tokom proteklih ratova na našim prostorima. Postoje tri glavna stadijuma arhetipskog razvoja svesti koja su vezana za arhetipove Personu i Senku, te arhetip moći, a koji odgovaraju svetskim ratovima i savremenom sukobu atlantizma ili američke talasokratije i telurokratskih sila Evroazije. Dok je Prvi svetski rat bio oko Persone države, državnog uređenja i klasičnih geopolitičkih faktora, a Drugi svetski rat se zasnivao na ludilu genocida i rasizma, što su sve odlike arhetipa Senke, dotle se savremeni sukob geopolitike mondijalizma sa geopolitikom multipolarnog sveta zasniva na svetskoj moći, na arhetipu moći. Ako ovaj nesvesni sukob ne prepoznamo u sebi, rešavaćemo ga kolektivno kroz svetske ratove.

Druga faza procesa individuacije ili psihičkog razvoja je introvertna, ima smer od Ja-svesti ka Jastvu, dakle označava povratak svom pravom identitetu. Ona označava proces individuacije u užem smislu. To je proces asimilacije arhetipova, proširenja polja Ja-svesti na nesvesne sadržaje, a koji ima za cilj poistovećenje svesnog Ja sa Jastvom kroz proces rađanja Jastva iz nesvesnog. To je paradoks, jer se Jastvo kao primordijalni apsolut van prostora-vremena, u holografskoj dimenziji realnosti „iznad kovitlaca” (Herman Hese), kao nerođeni arhetip – rađa iz nesvesnog za Ja-svest na sličan način na koji se Hristos rodio da bi spasio čitav svet. U tom kontekstu, Jastvo je predstava Hrista u srcu svakog čoveka. Jastvo je i središte psihe, ali i celokupna psiha. Nevolja ili patnja imaju svrhu da pokrenu Ja-svest na razvoj, na dvig, na poniranje u nesvesno, na pronalaženje smisla i svrhe života. Budući da većina skorojevića na Zapadu potiskuje ovaj proces, dominantna neuroza među naizgled psihički normalnom populacijom zapadnjačke materijalističke civilizacije je noogena neuroza po Viktoru Franklu, neuroza gubitka volje za smislom života. Patnju ili nevolju treba shvatiti kao jedinstvenu šansu da se taj smisao pronađe unutar sebe, da čovek u sebi razotkrije Sebe. Jung je imao je običaj da naglašava da je ljudska psiha čudovišno konzervativna i da je samo nevolja ili patnja može naterati na razvoj.
5. KAKAV JE ZNAČAJ DUBINSKE PSIHOLOGIJE ZA GEOPOLITIKU:
Aleksandar Dugin, čuveni ruski filosof i geopolitičar, u knjizi „Konspirologija, nauka o zaverama, tajnim društvima i okultnom ratu” razmatra ovo pitanje sa aspekta teorija zavera, zapravo teorija interesa, jer nema zavere gde nema interesa. U osnovi geopolitičkih sukoba atlantističkih i evroazijskih sila nalaze se različiti pogledi na svet iza kojih stoji različiti arhetipi. Dok su atlantističke sile okrenute materijalnom i moći, dotle su evroazijske snage utemeljene na duhovnoj vertikali, arhetipu Jastva, a ne arhetipu moći kako ga ja nazivam. Prema svetom Jovanu Damaskinu, do pada čovečijeg iz Raja je došlo kada je čovek u Raju poželeo otimačinom da prigrabi za sebe mesto Božje, da postane lažni bog ili bog bez Boga. I pre negoli što je postao svestan te svoje pomisli diferencirao se arhetip lažnog boga ili čovekoboga ili natčoveka ili boga bez Boga. Čovek je zapravo jedini tvorac Zla. Taj arhetip moći ili čovekoboga, Ničeovog natčoveka je u temelju svih onih koji žele da vladaju čitavim svetom, da imaju monopol nad čitavim svetom kao da su sami postali bogovi. To je kompleks naduvane svesti. Čovek koji ima moć, ekonomsku ili političku, vremenom se psihološki menja, počinje da umišlja da je veći no što jeste, da je čak veći i od Boga.

U tom kontekstu, esoterijska društva oduvek su kroz istoriju određivala politička zbivanja u svetu, poput npr. društva Tula i njegovog uticaja na nastanak nacizma, a u osnovi esoterijskih znanja jeste arhetipsko znanje, znanje nesvesnog koje razotkriva ova knjiga. Šta je to nesvesno znanje? Jedan od Konfučijevih učenika je smatrao da njegov učitelj mnogo zna zato što poseduje knjiško znanje. Konfučije mu odgovora: Ti misliš da sam mnogo učio i da dobro pamtim. No, nije tako. Ja imam Jedno pomoću kojeg prodirem u sve. Upravo je takva priroda nesvesnog znanja, ono prodire u sve.
U šamanizmu, osobito u Sibiru i u starosedelačkih indijskih plemena, inicijacija se zbiva sa pojavom duha zaštitnika i učitelja u snu sa kojim se sklapa mistički brak, čak imaju i deca, a koji prenosi šamansko znanje budućem šamanu. Takva je priroda nesvesnog znanja.

6. ARHETIPSKI SNOVI:
U knjizi je analizirano nekoliko arhetipskih snova, a ja ću vam sada ispričati jedan prekognitivni san koji sam usnio pre 15 godina i time ću završiti izlaganje. Bio sam počastvovan da se nađem pored svetog Jovana Kronštatskog. Upitah ga o značenju Otkrivenja svetog Jovana Bogoslova. Svetitelj meni i drugima protumači: »Antihrist će otići na islamske zemlje«. Upitah ga ponovo: »Da li na sve islamske zemlje?« Sveti Jovan Kronštatski mi pojasni: »To sada ne može da se kaže«. Pre i posle mojih pitanja sveti otac je razgovarao na meni nepoznatom jeziku sa neznanim čovekom. Docnije intuitivno pomislih da je reč o aramejskom jeziku kojim je i Hristos govorio. Ja rekoh: »To samo Bog može da kaže. Ne bi bilo ni dobro da čovek sve zna«. Svetitelj mi odgovori: »Upravo tako«.
Postoji i drugi deo sna koji ovom prilikom neću otkriti.
Pošto su sa nama dva najznačajnija srpska geopolitičara, Dejan Lučić i Dragan Petrović, prepustio bih njima da nešto više kažu o trenutnoj geopolitičkoj situaciji u svetu i našoj državi, a posebno sa osvrtom na ključni problem Srbije, a to je primena SSP-a kad je reč o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Kad je reč o primeni SSP-a postoje dva problema: 1. odricanje od carina na industrijske proizvode i hranu iz EU (osim za neke namirnice sve do pristupanja EU), čime se Srbija odriče 500 miliona evra od carinskih prihoda, te 2. omogućavanje strancima da od 2017. godine pokupuju za jevtine pare poljoprivredno zemljište u Srbiji čime bi se srpski seljak pretvorio u nadničara i kmeta. Reč je, dakle, o projektu za uništenje srpske poljoprivrede. Već sada su vlasnici 250.000 hektara zemljišta u Vojvodini preduzeća iz susedne države. Tome treba dodati da će Srbija da bi ušla u EU i Svetsku trgovinsku organizaciju uskoro usvojiti Zakon o GMO koji će dozvoliti uzgoj i prodaju GMO proizvoda što je dosadašnjim zakonom zabranjeno. Mislim da je neophodno da se stvori jedna grupa uticajnih ljudi koja bi se bavila tzv. regulatornom reformom i pravnom zaštitom srpske poljoprivrede i poljoprivrednog zemljišta, i da se na taj način, pravnim i ekonomskim argumentima, pokuša da se animira javnost i utiče na Pregovaračku grupu 4 (sa EU).

Aleksandar Mitrović